БРИБИР

БРИБИР, село у Северној Далмацији, у Равним Котарима, у Шибенско-книнској жупанији, 18 км северозападно од Скрадина. Изграђено на падинама Брибирске главице, на око 180 м н.в. На овај простор Срби из Босне и Херцеговине су се масовније досељавали током XIV в. Овде се налази раскрсница локалних путева. Село захвата велику површину и чини га пет заселака. У селу је 1991. било 549 становника (94,2% Срба), а након рата 1991–1993. и егзодуса Срба, популација је смањена на 79 чланова, од којих 39,2% Срба (2001). Православни храм посвећен Јоакиму и Ани подигнут је 1574. То је једнобродна грађевина с полукружном олтарском апсидом и звоником на преслицу. Зидана је блоковима тесаног камена, слаганих у водоравне редове. Засведена је полуобличастим сводом. Првобитно је била покривена каменим плочама, а потом црепом. Тешко је оштећена у II светском рату, а потом обновљена. Храм је проваљен и девастиран 1997. када су страдали иконостас, престоне иконе и остали инвентар.

Мирко Грчић

Б. је у средњем веку припадао хрватском властеоском роду Шубића. Њихово седиште била је жупа Б., између Вранског језера и слапова Крке, са седиштем у истоименом граду. Место се помиње у спису Константина Порфирогенита средином X в. Користећи одсуство централне власти у Угарској за време краља Ладислава IV (1272–1290), а потом и борбе Арпадоваца и Анжујаца (1290–1301), Шубићи су постали једна од најмоћнијих властеоских породица. На њеном челу налазио се Павле I (1270–1312), који је постао бан Далмације, Славоније, „читаве Хрватске" и „господар Босне" (1299). Пошто је придобио босанску властелу, збацио је с власти бана Стјепана I Котромана (око 1290 – око 1310), чија се породица склонила у Дубровник. На босански престо дошао је бан Младен I (1302–1304), затим бан Младен II Шубић (1304–1322). Под његовим окриљем око 1318. у Босну се вратио Стјепан (II) Котроманић. Сламајући моћ олигарха у Угарској, краљ Карло I Роберт Анжујски (1301–1342) дао је подршку савезу против бана Младена II, те је на власт у Босни дошао Стјепан II Котроманић (1322–1353). Младен III Банић, господар Клиса, Скрадина и Омиша, оженио се 1347. Јеленом, сестром цара Стефана Душана (1331–1355), али је већ следеће године преминуо. Године 1355. цар је Јелени послао у помоћ војску – у Клис је стигао витез Палман, а у Скрадин челник Ђураш Илијић. После Душанове смрти српски гарнизон у Клису предао је град угарској војсци, док се почетком 1356. Ђураш повукао из Скрадина, у који је ушла млетачка посада.

Јелена Мргић

ЛИТЕРАТУРА: В. Клаић, Кнезови брибирски од племена Шубић, Зг 1897; К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1911; Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; Историја српског народа, I, Бг 1981; С. Милеуснић, Духовни геноцид 1991–1995 (1997), Бг 1997; Енциклопедија православља, I, Бг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)