БРЗАК, Драгомир

БРЗАК, Драгомир, комедиограф, књижевник, преводилац (Београд, 21. II 1851 – 4. III 1904). После завршене гимназије у Београду и поштанско-телеграфског курса (Беч) био поштански чиновник. Као секретар Београдског певачког друштва 1895. путовао у Цариград, о чему је оставио путопис. Покренуо и уређивао политички лист Слога (1902–1903). Био популаран козер и усмени приповедач у кругу београдске боемије. Јавио се почетком 70-их родољубивим песмама по узору на Ђ. Јакшића, од којих су неке биле веома популарне међу савременицима (Синђелићев гроб, Хајдук-Вељко, Рајић, На Чегру и др.). Кратке хумористичке приче су му без веће вредности (У комисији). Написао је, у многим случајевима према страним узорима, низ шаљивих позоришних комада (Паланачке новине, Мика практикант, Олуја, Колера, Опклада, Мило за драго, Кроза зид), а заједно са Ј. Веселиновићем „слику из сеоског живота" Ђидо (прво извођење у Народном позоришту 1892; Бг 1908), комад с елементима водвиља одржао се до данас на сцени. Указано је на његове везе с мађарским комадима из народног живота. Превео је с немачког оперетска и оперска либрета (Лутка, Гејша, Кармен), Сан летње ноћи В. Шекспира.

ДЕЛА: С Авале на Босфор, Бг 1897; У комисији I-IV, Мостар, 1899–1902.

ЛИТЕРАТУРА: Аноним, „ДБ српски песник", Босанска вила, 1898, 14–15; М. Савић, „Драгомир Брзак, У комисији", ЛМС, 1902, 4, 214; П. Марјановић (прир.), Комедије и народни комади XIX века, Бг 1987; Л. Костић, „Зимушње глумовање Српског народног позоришта у Новом Саду", Приповетке; О позоришту, СД Л. Костића, Н. Сад 1989.

Татјана Јовићевић; РСЕ

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)