Прескочи до главног садржаја

БИЈЕЛА

БИЈЕЛА, село у Боки которској, око 12 км североисточно од Херцег Новог (општинско средиште), у близини теснаца Вериге. Уз обалу, подно стрмих падина Орјена, налази се уска флишна зона. Старо село чини низ кућа изграђених уз стари друм, у непосредној близини обале. Нови пут Херцег Нови Рисан пролази око 300 м северније. Б. се трансформисала у туристичко насеље изграђено је неколико хотела, пансиона, већи број кућа за одмор и других туристичких садржаја. Дуж читаве обале простире се пешчана плажа. Уз западну периферију насеља смештено је мало бродоградилиште и центар за ремонт бродова са доком носивости од 120.000 брт. У околини Б. налазе се воћњаци јапанске јабуке (кака).

Милутин Љешевић

001_II_Crkva-Rize-Bogorodice-XII-v.jpgНа подручју Б. сачувано је неколико црквених грађевина и њихових остатака. У новијој римокатоличкој цркви Св. Петра нађени су делови рановизантијског и прероманичког каменог украса, као и једног латинског натписа. Део сполија потиче с порушене бенедиктинске цркве из периода IXXI в. Уз источни део парохијске црквe Ризе Богородице, саграђене 1824, сачувана је апсида средњовековне православне цркве. И делови зидова, тј. темеља тог првобитно једнобродног храма, откривени су у супструкцијама новије грађевине. Уз извесне елементе комнинског стила, фреске у Б. показују одлике почетне фазе развоја византијског монументалног сликарства XIII в. Портрет епископа Данила, представљеног без обележја светосавског свештенства, упућује на то да је црква осликана пре 1219. када је успостављена српска аутокефална архиепископија. У новој цркви чува се вредна збирка предмета примењене уметности, старих српских штампаних књига и икона из XVIII и XIX в. Млађе су и слабије истражене православне цркве Св. Госпође (Рођења Богородице) на Вељем брду и Св. Петра и Павла на брду Клину. Храм Св. Кузмана и Дамјана освећен је 1900.

Драган Војводић

ЛИТЕРАТУРА. П. Шеровић, „Бијела у Боки которској", Споменик САН, 1956, 105; В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Бг 1974.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)