БАЈИЋ, Исидор

БАЈИЋ, Исидор, композитор, диригент (Кула, Бачка, 16. VIII 1878 – Нови Сад, 16. IX 1915). На Музичкој академији у Будимпешти (1899–1901) студирао композицију код Ханса Кеслера. По повратку радио као наставник певања и појања у новосадској гимназији, припремао програме светосавских беседа, покренуо издавање серије нотних издања домаћих композитора Српска музичка библиотека (1902) и основао Српски музички лист (1901). Оснивач је и музичке школе (1909) која данас носи његово име. До краја живота деловао као диригент хорова (Гимназијски хор, Новосадско занатлијско певачко друштво ,,Невен", Хор учитељског конвикта у Новом Саду, Певачко друштво новосадске трговачке омладине) и тамбурашких оркестара. Његов богати опус обухвата различите жанрове – од опере до тамбурашких сплетова. Према драми Бранислава Нушића компоновао је оперу Кнез Иво од Семберије (1911), са елементима романтичне и веристичке опере. У настојању да оствари музичку драму служио се претежно ариозним речитативима, а понекад и лајтмотивима. Међу успелија дела убрајају се Албум композиција за клавир, са минијатурама писаним по угледу на Р. Шумана, П. И. Чајковског и Ф. Листа, бриљантна Српска рапсодија за клавир и Песме љубави за глас и клавир. Највећи број његових композиција, посебно оних писаних за комаде с певањем, базиран је на народним мотивима, а поједине песме су досегле популарност народних творевина (Српкиња, Јесен стиже дуњо моја, Зрачак вири, По градини месечина сија). Многе своје композиције приредио је за различите инструменталне или вокалне саставе. Бавио се и мелографским радом записујући песме из Војводине и околине Врања, као и црквено појање. Аутор је музичких уџбеника Теорија правилног нотног певања (Н. Сад 1904) и Клавир и учење клавира (Н. Сад 1906). Са мађарског је превео Науку о музичким облицима Г. Молнара (Н. Сад 1913). Оставио је већи број објављених текстова и рукописа о музичком животу, школству, певачким друштвима, црквеном појању и о раду својих савременика (В. Ђорђевића и С. Биничког).

ДЕЛА: за оркестар: симфонија Милош Обилић; увертира Мена; Бачки напеви (за тамбурашки оркестар); за клавир: Српско цвеће за млада срца; музика за комаде са певањем: Сеоска лола, Чучук Стана, Ракија; хорови, соло-песме.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Портрети с писама, IV, Зг 1926; М. Милојевић, Музичке студије и чланци, Бг 1933; С. Ђурић-Клајн, Музика и музичари, Бг 1956; В. Ђорђевић, Оглед српске музичке библиографије до 1914, Бг 1964; М. Бикицки, „Српски музички лист Исидора Бајића", ЗМСДН, 1964, 39; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бг 1969; Д. Јеремић-Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841–1941), Н. Сад 2006.

Маријана Кокановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)