БЕЛА СТЕНА

БЕЛА СТЕНА, средњовековно утврђење, посед властелина Детоша на граници српске државе према Угарској у XIV в. Детошеву земљу (Dettosfelde) чинио је обједињени комплекс три града с околним селима (Б. С., Непричава и Дебречен). Као мираз кћери кнеза Лазара, Детошев посед припао је Николи Горјанском Млађем, којем је краљ Жигмунд 1392. одобрио замену Детошева три града за два града у Угарској, Кисег и Чеснек. Тако је Детошев посед постао крунско добро и као такав се јавља у угарско-српском уговору у Тати 1426. Између 1392. и 1426. градови Непричава и Дебречен су разрушени у ратним сукобима, остало је само утврђење Б. С. Према оквирним границама Детошевог поседа, град Б. С. се налазио између Обнице и Уба, на ушћу потока Белостенца у Оглађеновачку реку, на планини Влашић, где је обезбеђивао контролу важног пута преко планине. Румелијски беглер-бег Махмут-паша Анђеловић, после Ресаве, Вишесава, Голупца и Жрнова, освојио је и овај град 25. V 1459, попленивши Срем и спаливши Митровицу, како је забележено у српским летописима.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; С. Ћирковић, „Црна Гора и проблем српско-угарског граничног подручја", у: Ваљево – постанак и успон градског средишта, Ваљево–Бг 1994.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)