Прескочи до главног садржаја

БЕГЛЕРБЕГ

БЕГЛЕРБЕГ (тур. beylerbeyi: бег бегова), управитељ ејалета или беглербеглука, највеће административне и војнe јединице у Османском царству. Први ејалети били су Румелијски, за чијег б. је око 1362. постављен Лала Шахин-паша, и Анадолски, основан 1393. када је за б. постављен Тимурташ-паша. Румелија је била једини ејалет у европском делу Царства до оснивања Будимског ејалета 1541, а затим су формирани и други ејалети: Темишварски (1552), Босански (1580), Јегарски (1596) и ејалет Кањижа (1600). Крајем XVI в. у Османском царству постојала су 32 ејалета. Б. је на дужност био именован султановим бератом и добијао је приходе од хасова у висини између 800.000 и 1.200.000 акчи. Он је вршио управну и војну власт у ејалету, контролисао је потчињене санџак-бегове и кадије, додељивао тимаре. Имао је и саветодавни орган диван, који су чинили дефтердар (начелник) благајне, дефтердар тимара, тескереџија (начелник канцеларије дивана) и други дужносници и чиновници. Б. је у свим важнијим питањима тражио одобрење од Царског дивана. Првобитно су постављани на дужи период, али су касније често премештани са једне дужности на другу, па су у XVI и XVII в. на овом положају остајали око годину дана. Румелијски б. је, као најстарији, имао посебан статус у односу на друге, па је некада и велики везир преузимао његове дужности.

ЛИТЕРАТУРА: Историја народа Југославије, II, Бг 1960; Х. Иналџик, Османско царство: класично доба (1300-1600), Бг 2003; Е. Ихсаноглу, Хисторија Османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Александар Крстић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)