БАЊА

БАЊА, бaњско насеље на десној страни долине Лима, које се налази 8 км југоисточно од Прибоја. Крај насеља пролазе пут и железничка пруга Ужице–Пријепоље. Шири се по планинској страни, виши делови имају дисперзиван карактер и издељени су на седам заселака. Понекад се означава као Прибојска Б. Године 1921. имала је 1.112, а 2002. 2.163 становника од којих 98,4% Срба. У Б. постоје рехабилитациони центар са хотелом, основна школа, месна заједница и пошта.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У селу се налази истоимени манастир. Први пут се помиње 1208. у Студеничком типику. Манастир се по храму и жупи назива и Св. Никола Дабарски. Оснивач је један од српских жупана, Немањиних предака, због чега је игуман манастира добио право да учествује у устоличењу студеничког игумана. У Б. је св. Сава 1220. сместио седиште Дабарске епархије. Страдао је у једној провали босанских бабуна почетком XIV в., а касније је паљен, рушен и обнављан више пута. Садашњи храм саградили су краљ Стефан Дечански и Душан с епископом Николом. Разорен је почетком XVI в., али га патријарх Макарије и грачанички митрополит Дионисије дарују и обнављају 1570. Већи део храма изнова је фрескописан. Б. је у обновљеној патријаршији постао значајно културно и црквено средиште. Укидањем патријаршије почео је да пропада и претворио се у рушевине, да би средином XIX в. био обновљен, а 1875. поново спаљен. Последњи пут је обновљен 1902. Конзерватори су 1975. открили ризницу предмета од позлаћеног сребра украшених драгим камењем и горским кристалом. Храм светог Николе, већа грађевина с основом крста уписаног у правоугаоник, са две куполе и отвореним тремом, масивних зидова и полулучних отвора, припада посебној групи рашке школе. Живопис из 1575. није сачуван у целини, али су видљиви портрети краља Стефана Дечанског, цара Душана, патријарха Макарија и Антонија. Фреске у олтару припадају кругу најбољих фресака прве половине XIV в. Истичу се композиције Макарије предаје патријарашки трон Антонију и Битка цара Константина Великог за победу хришћанства, као и низ светачких портрета. Храм Богородичиног успења дозидан је с јужне, а светог Илије са северне стране. У Б. су сахрањени велики кнез Војислав Војиновић, чланови његове породице, епископ Никола, мајка Николе Алтомановића и друге личности. Мало је средњовековних храмова са толико надгробних плоча значајних за српску епиграфику.

Радомир Милошевић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Бг 1982.

ЛИТЕРАТУРА: В. Скарић, „Манастир Бања (код Прибоја) послије 1690. године", Братство, 1925, 1; Љ. Влачић, „Црква манастира Бање код Прибоја на Лиму, маузолеј захумске српске властеле", НИ, 1939, 9-10; М. Шакота, Ризница манастира Бање код Прибоја, Бг 1981; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)