БРЊИЧКА ГРУПА

БРЊИЧКА ГРУПА, културна група касног бронзаног доба, распрострањена махом у јужној Србији и на Косову, делом и у северној Македонији. Главна налазишта су некрополе у Доњој Брњици, по којој је група добила име, и Граштици код Приштине, Доњој Топоници и Горњој Стражави код Прокупља, у Врапцу код Лесковца и Мађилки код Пирота, док се од насеља посебно истиче Хисар у Лесковцу са културним слојем од више метара дебљине и четири јасно издвојена културна хоризонта. До сада откривена архитектура указује на постојање надземних и полуукопаних објеката. Покојници су спаљивани и њихови остаци стављани у урне које су покриване зделама. Урне су заштићене каменом плочом и смештене у толоидне конструкције од камених плоча. Неке групе урни биле су ограђене каменим венцем што указује на породичне гробнице. Керамички облици су биконичне посуде с раширеним ободом и две или четири вертикалне дршке, каткад украшене коничним додацима, и дубоке профилисане зделе с хоризонталним или вертикалним дршкама. Метални налази у гробовима нису бројни: бронзане украсне игле, дугмад, стрелице итд., док са насеља на Хисару потиче више бронзаних предмета од којих многи имају паралеле на северу (ножеви, бријачи, келтови). Б. г. представља једну од значајних појава на крају бронзаног доба на нашој територији. Истовремена је с параћинском групом у централној Србији и белегишком и дубовацко-жутобрдском групом у Војводини. Настала је на ватинским традицијама, али је повезана и с неким културним појавама на југу Балкана.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Срејовић, „Праисторијска некропола у Доњој Брњици", Гласник Музеја Косова и Метохије, 1959/60, 4/5; М. Гарашанин, „Група Доња Брњица -- Горња Стражава", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Сар. 1983; М. Стојић, „The Brnjica cultural group in the South Morava basin", Старинар, 2000, 50.

Р. Васић