БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ, злоупотреба психоактивних супстанци која представља велики социјално-медицински проблем и један од облика светског хемијског рата. Десета међународна класификација б. з. од 1992. описује менталне поремећаје и поремећаје понашања узроковане узимањем психоактивних супстанци, као што су: алкохол, опијати, канабиноиди, хипнотици, кокаин, стимуланси типа кофеина, дувана, халуциногена, испарљивих растварача. За све категорије детаљно се описују акутна интоксикација и апстиненцијални синдром. Синдром зависности се дефинише као ментални поремећај и поремећај понашања, када се ово стање продужи најмање месец дана или понавља више пута у току једне године. Код њега су карактеристични жудња и осећај принуде да се настави и узима супстанца, без обзира на реакције организма и штетне последице. Међу опијатима је најпознатији морфин, који се и легално употребљава за умирење тешких болова и код плућног едема. Међу опијате спадају: хероин, метадон, пентамин, кодеин и др., који се могу, поред инјекција, користити и орално. У индијској конопљи (Canabis cativa) налази се преко 60 психоактивних супстанци, а термин марихуана се користи за делове биљке који се припремају у виду цигарете. Хашиш је састојак марихуане. Процењује се да у свету има око 300 милиона корисника марихуане. Међу хипнотике, анксиолитике и седативе спадају лекови из 3 групе: бензодијазепини, барбитурати и различити хипнотици (мепробамат, хлоралхидрат и др.). Кокаин је једна од врло познатих дрога, с којом се илегално тргује у Јужној и Северној Америци, а добија се из лишћа боливијске коке (Erutrohulon coca). У организам се уноси инјекцијама, али је врло раширено ушмркавање и пушење (Crack), које је опасније него све болести које су харале у Средњем веку. Амфетамин и сличне супстанце имају стимулативно, али и халуциногено дејство, и по ефектима су слични кокаину. Халуциногени су група хетерогених супстанци међу којима су: ЛСД (диетиламид лизергичне киселине), МДМА (метилендиоксид метамфетамин), „екстази", дрога која доводи до бесомучног расположења и потребе за играњем, позната још као „ледена олуја". Испарљиви растварачи „инхаланти" су растварачи за лепкове, за течна горива припремљена као спреј. Најчешће у употреби су толуен и бензин. Злоупотреба психоактивних супстанци доводи до стимулације централног нервног система, парасимпатикуса и симпатикуса и тим механизмом до кардиоваскуларног система и бројних органа. Напрасна смрт није ретка. У Београду постоји Завод за дијагностику и лечење б. з., а широм Србије ови зависници се лече по диспанзерима и на психијатријским одељењима у болницама. Такође, потписивањем Меморандума СПЦ и Министарства здравља Србије, омогућено је и лечење б. з. по пројекту СПЦ „Земља живих" у шест црквених терапијских заједница – око 150 младих зависника. У условима здравог живота, рада, реда и одговорности, уз стручну лекарску подршку, зависници се лече кроз психотерапију уз молитве, разговоре, радне и личне обавезе. У Србији је неколико стотина хиљада људи у контакту са дрогом. Има око 150.000 зависника од дроге, укључујући око 24.000 хероинских наркомана. Многи интравенски зависници су оболели и од хепатитиса C и AIDS-a (СИДЕ). Више од 1.700 зависника је на лечењу за одвикавање од дроге у 25 институција у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Букелић, В. Јовић, „Злоупотреба психоактивних супстанци и кардиоваскуларни поремећаји", у: С. И. Недељковић, В. И. Кањух, М. Р. Вукотић, Кардиологија, Бг 2000.

Срећко И. Недељковић; Владимир Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)