БАКАЧИЋ, Самуило

БАКАЧИЋ, Самуило, монах, преводилац (? – ?, после 1697). Као монах украјинског порекла живео на Светој гори међу српским монасима и преводио на српски углавном дела новијих времена. У скиту св. Ане завршио је 1684. превод са грчког на српскословенски Спасења грешних Агапија Ландоса Крићанина. Превод је сачуван у преко 40 српских преписа. Пре 1685. превео је на Спасовој води са грчког Хиротонију. Са грчког на српски превео је 1690. Магнит духовни светогорског протe Гаврила, такође пореклом Украјинца. У последње две деценије XVII в. превео је са руског на српски полемички спис Месија истини Јоаникија Гаљатовског. Уз ово дело нашао се и краћи одломак Ослобођеног Јерусалима Торквата Таса, настао према ранијем пољском преводу из 1618. У скиту св. Ане окончао је 4. VIII 1691. превод са грчког Скровишта Дамаскина Студита. У истом скиту превео је и Последованије раздора Латина од православних хришћана јеромонаха Максима Пелопонеског.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Сп. Радојичић, „Стари српски писци руске народности (од краја XV до краја XVII века)", ГФФНС, 1960; Б. Ст. Ангелов, „Самуил Бакачич в южнославянских литературах", ТОДРЛ, 1968, 23; А. Ландос Крићанин, Чуда Пресвете Богородице, Вш 2000.

Томислав Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)