БРЕГАЛНИЧКА ЕПАРХИЈА

БРЕГАЛНИЧКА ЕПАРХИЈА, добила је име по реци Брегалници, левој притоци Вардара, и истоименом граду у којем је смештено седиште епархије. У основи имена је антички град Βαργαλα, данас село Горен Козјак. Имала је епископа од II в. и у време васељенских сабора. Насељавањем Словена од имена Варгала, Баргала метатезом је настало садашње име Брегалница. Основана је у IX в. као средишња епархија за Србе у сливу Брегалнице и Овчег Поља који су примили хришћанство. У Брегалници је 870. саграђен велики храм у који су смештене мошти струмичких мученика из IV в., а свештенство је служило на словенском језику. Током времена мењала је име: Овчепољска, Малешевска, Злетовска, Лесновска, а најчешће Морозвиздска. Крајем XIV в. спојена је с Велбуждском или Ћустендилском епархијом. Обновљена је 2002. као једна од епархија у саставу Охридске архиепископије која је у духовном јединству са Српском црквом. Делује у ванредним условима с обзиром на то да македонске власти Србима у Македонији оспоравају право да имају своју цркву и сваку везу са Српском црквом.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Азбучник Српске православне цркве, Бг 1993.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)