Прескочи до главног садржаја

БОЖОВИЋ, Машан

БОЖОВИЋ, Машан, сердар, бригадир, министар (Стијена, Пипери, 4. III 1858 Подгорица, 25. IX 1920). Као добровољац отишао у Црногорско-турски рат 1876, учествовао у свим биткама на херцеговачком ратишту, као и у опсади Бара и ослобађању Никшића 1877. У Подгорици је 1881. завршио официрски курс и потом 1882. био упућен на четворогодишње школовање у војно училиште у Модени. Вратио се 1886. с чином потпоручника. Убрзо је добио чин поручника, постављен за ађутанта бригаде, а истовремено је био и дворски официр. За команданта друге пешачке школе у Подгорици одређен је 1894, а наредне године произведен у чин капетана. Под његовом командом је Црна Гора послала свој одред у међународну мировну мисију на Криту 1897. Као вешт и строг командант стекао је са својом војском међународна признања у двогодишњем боравку у Халепу и Канеји. По повратку у Црну Гору 1899, добио је чин командира и именован за управитеља Цетиња. Касније је био председник општине Цетиње и у том звању ишао на прославу два века Петрограда. Војно је активиран 1904, али је незадовољан својим положајем дао оставку и отишао у Русију. Радио је у руском посланству у Цариграду до 1907. када се вратио у Црну Гору. Командирски чин му је враћен 1910. У Балканском рату је командовао северним одредом Црногорске војске и заузео је Пљевља 1912. Након предаје Скадра отпратио је Есад-пашу до Љеша 1913. После рата постао је бригадир и командант Плавско-гусињског округа, потом командант Колашинске дивизије. У доба мобилизације 1914. имао је тешку саобраћајну незгоду на Вјетренику. И поред двеју операција преузео је своју дивизију и успешно ратовао око Грахова, у Санџаку, при заузимању Фоче и других места. Краљ Никола га је прогласио за пиперског сердара 1915. Исте године је био и министар војни у Влади Црне Горе, а онда командант Старосрбијанског одреда у Скадру, где га је затекла окупација 1916. Истакао се као присталица уједињења Србије и Црне Горе 1918. и био вођа тадашње омладине. У Краљевини СХС добио је чин пуковника и место команданта Подгоричког војног округа. То му је била последња дужност. Носилац Ордена за храброст, највећих црногорских одликовања и неколико одличја других држава.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Драговић (ур.), Црногорски алманах, Суб. 1929; А., „Машан Божовић", Политика, 25. X 1930; Љ. Чубрић, „Одред црногорске војске у саставу међународних снага на Криту", Даница, за 1998, Бг 1998; Ч. Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (15001918), Никшић 1999.

Миро Вуксановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)