БЕЛЕГИШКА ГРУПА

БЕЛЕГИШКА ГРУПА, културна група касног бронзаног доба, распрострањена у Срему, Банату и северној Србији, названа по некрополи на локалитету Стојића гумно у селу Белегиш. Главна налазишта групе су насеља на Гомолави код Хртковаца и у Јакову (Економија Сава) и некрополе у Белегишу, Сурчину (Калуђерске ливаде), Војловици, Ковачици и Београду (Карабурма). На основу керамике уочене су две фазе у развоју групе: Белегиш I – Кручени и Белегиш II – Гава. Насеља су недовољно истражена. У Јакову су откривене јаме и земунице, али не и надземне грађевине. Некрополе се састоје искључиво од спаљених покојника у урнама, које су садржале прилоге у керамици и металу. Главни керамички облици су биконичне урне са цилиндричним вратом и профилисани пехари с једном или две дршке. У старијој фази украшавање се састојало од хоризонталних и вертикалних линија и лажног врпчастог орнамента, богато комбинованих на врату и трбуху посуда, док у млађој фази преовлађује црно глачана керамика са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама на трбуху посуда. Жљебљење се јавља и на ободима здела које су брушене или тордиране. Метални предмети у гробовима нису многобројни и обухватају махом бронзани накит: игле, наруквице, прстење и привеске. За млађу фазу се везују оставе бронзаних предмета из фазе II касног бронзаног доба, које садрже велик број разноврсних бронзаних предмета. Старија фаза б. г., паралелна са групом Кручени у румунском Банату, с којом има доста сличности, настала је на домаћим традицијама, посебно је везана за ватинску културу и датује се у крај средњег и почетак касног бронзаног доба. Млађа фаза припада касном бронзаном добу и развија се под утицајима истовремене групе Гава.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Тодоровић, Праисторијска Карабурма II, некропола бронзаног доба, Бг 1977; Н. Тасић, Југословенско Подунавље од Индоевропске сеобе до продора Скита, Бг 1983; С. Вранић, Белегиш, Стојића гумно – некропола спаљених покојника Бг 2002; Б. Петровић, Калуђерске ливаде, некропола бронзаног доба, Бг 2006.

Растко Васић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)