БИЛИМОВИЋ, Александар

БИЛИМОВИЋ, Александар (Билимович, Александр Дмитриевич), економиста, статистичар, универзитетски професор (Житомир, Русија, 25. V 1876 – Монтереј, Калифорнија, САД, 21. XII 1963). Универзитет Св. Владимира у Кијеву завршио 1900. Од 1904. приватни доцент на Катедри политичке економије и статистике, од 1909. ванредни, а после одбране докторске дисертације у Петрограду 1915. редовни професор истог универзитета, на којем остаје до краја 1918. Од 1905. био је на двогодишњем усавршавању у Немачкој, прво у Тибингену, па у Берлину. Студирао и радио и у Бечу (1910/11), код Бем-Баверка, ватреног заговорника Менгерових идеја и главног уредника часописа Zeitschrift für Volkswirtschaft und Verwaltung, у којем је 1911. објавио свој први рад на немачком. Од 1914. био и професор Новоруског универзитета у Одеси, где је 1918. изабран за ректора и где је до марта 1919. предавао политичку економију, коју је потом предавао и на Универзитету у Симферопољу на Криму. Позван је убрзо у Екатеринодар, па Ростов на Дону. Као члан Личног савета („владе") генерала А. И. Деникина, постављен на чело Управе за земљорадњу и рационално коришћење земљишта. Марта 1920. преко Цариграда с породицом (и братом Антоном, познатим математичаром, оснивачем Математичког института САНУ) избегао у Краљевину СХС, где је у Љубљани на новооснованом Универзитету „Краљ Александар I" био шеф Катедре за политичку економију и статистику на Правном факултету, а у два маха (1927/28, 1936/37) и декан. Једини из тадашње Југославије био је члан међународног Eконометријског друштва основаног 1930. у Кливленду (Охајо, САД). Оснивач и први председник Руске матице основане 1924. у Љубљани, по узору на Матицу српску. Један од оснивача Друштва руских научника у Краљевини СХС, Руске академске групе. У Немачкој боравио 1945–1947, када се преселио у САД, где је радио на Калифорнијском универзитету у Берклију.

Био је истакнути представник белог покрета, један од идеолога руског (културног и економског) национализма. Његов економски поглед на свет утицао је на формирање социјално-политичких идеја руских солидариста, које су одражавале тежњу ка цивилизованом, реформском путу развоја Русије. Један је од оснивача Народно-радног савеза руских солидариста, доследни противник марксизма, посебно бољшевизма.

Аутор је научних радова из области економске теорије, економске историје, статистике, економетрије, а поткрај живота, подстакнут преписком са И. Иљином, и теологије. Залагао се за начела макроекономског планирања, помоћу којих се могу предупредити друштвене кризе и катастрофе. Био је и за принципе друштвено усмерене политике расподеле, тј. „друштвене својине" посредством увођења „народних акција". Подржавао је идеју „социјалног капитализма", која предодређује „економску демократију".

У економској теорији бавио се теоријом вредности, питањем изградње инфраструктуре, посебно железничке (Jugoslovanske železnice v preteklem dvajsetletju, Љуб. 1940; „Несрећни случајеви на нашим железницама", НБл, 22. VI 1940), питањем улоге институција у привредном развоју (Министерство финансов в 1802–1902 гг., исторический очерк, Кијев 1903), економских криза (Неколико мисли о данашњој привредној кризи, I–II, НБл, 19. IX, 26. IX 1931, Дуги талас незапослености, I–II, НБл,10. IX, 1. X 1932; „Vpliv svetovne krize na narodnogospodarski i finančni položaj Jugoslavije", Odmevi, 1932; Привремено опадање конјунктуре или нова криза, I–II, НБл, 10. VII, 17. VII 1938), дириговане привреде и планирања („Проблем планске привреде", I–II, СКГ, 16. III, 1. IV 1934), југословенских геоекономских и стратешких политичких тема (Привредно уређење Југославије и споразум од 26. августа 1939. год., НБл, 24. VIII 1940), војне економике (Год войны и наши финансы, Кијев 1905), макроекономског и политичког устројства привреде („Ка питању о корпоративној привреди", НБл, 17. VIII 1940), радног права и синдикалног организовања (Položaj delavcev v Jugoslaviji po poročilih inspekcije dela, Љуб. 1926; „Arbeitsrecht des Königreichs der Serben, Kroaten und Slovenen [Jugoslawien]", Zeitschrift für Ostrecht, 1929, 3), пољопривреде, посебно задругарства („Шта је задруга и каква је њена улога: нацрт теорије задругарства", Економист, јул–август 1927; „Načrt zadružnega zakona", Zbornik znanstvenih razprav, 1935/36, XVI; Аграрна хиперпопулација и њено сузбијање, I–II, НБл, 21. V, 28. V 1938; La structure agraire de la Yougoslavie, Љуб. 1939; Razvojna tendenca kmetijstva, Љуб. 1944 итд.).

У Русији више пута одликован, а у Југославији Орденом Св. Саве III степена (1929).

ДЕЛА: Подъем товарных цен в России, Киев 1909; Русская матица, Любляна 1924; Друштво, држава и привреда, Бг 1926; „Jugoslawien", Osteuropäische Länderberichte, II, Breslau 1927; Очерк народного хозяйства Королевства Сербов, Хорватов и Словенцев, Бг 1929; Центар територије и центар становништва у Југославији, Бг 1936; Марксизьм: изложение и критика, Бг 1936; Увод у економску науку, Бг 1936; Кооперация в России до, во время и после большевиков, Франкфурт 1955; Хришћанска етика, Бг 1959; Эра пятилетних планов в хозяйстве СССР, 1–2, Минхен 1959; Экономический строй освобожденной России, Минхен 1960; „Боготражитељи, евразијци и материјална култура", ЗМСДН, 2011, 134.

ИЗВОР: AJ; Hoover Institution Archives, Станфорд, САД.

ЛИТЕРАТУРА: В. Л. Телицын, „Билимович А. Д.", Русское зарубежье. Золотая книга эмиграции, Мoсква 1997; Э. Б. Корицкий, Мир идей А. Билимовича, Санкт Петербург 1997; A. Anikin, „Russian Economic Science: Enlightenment and First Schools", Problems of Economic Transition, 2002, 44, 9–10; В. Цветков, „Экономист Белой России. Профессор А. Д. Билимович", Посев, 2004, 3; А. М. Никулин, „Провидения освобождения", А. А. Куракин, „А. Д. Билимович: биографическая хроника", у: Экономический строй освобожденной России, Москва 2006; А. Миљковић, „Доприноси Александра Билимовића српској економској науци", ЗМСДН, 2007, 122; A. Sušjan, „Historicism and Neoclassicism in the Kiev School of Economics: The Case of Aleksander Bilimovich", Journal of the History of Economic Thought, 2010, 2; Ч. Оцић, „Актуелност идеја Александра Билимовића", ЗМСДН, 2011, 134.

Часлав Оцић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)