БЕЛИ ПОТОК

БЕЛИ ПОТОК, приградско насеље Београда (18 км), на северном подножју Авале, у општини Вождовац. Северно од њега пролазе тзв. кружни пут и пруга Београд–Ниш, а западно пут Београд–Чачак. Простире се на теренима 140–280 м н.в. Улице су формиране дуж локалних путева, па насеље има неправилан облик и мрежаст распоред улица. Помиње се у време аустријске окупације (1718–1739), а после Првог српског устанка уцртан је на руској карти Балканског полуострва. Староседелачке фамилије досељене су у XVIII в. из Црне Горе, Шумадије, БиХ, Далмације и југозападне, јужне и западне Србије. Б. П. је 1921. имао статус села, са 193 дома и 1.171 житељем. Број становника је растао упоредо са ширењем урбане зоне Београда, тако да је 2002. у насељу живело 3.417 лица, од којих 94,9% Срба. Већина мештана запослена је у Београду, највише у трговини и индустрији. Пољопривредним делатностима се 2002. бавило само 3,4% активног становништва. У насељу се налазе православна црква из 1883, основна школа, здравствена и стоматолошка амбуланта, пошта, железничка станица, земљорадничка задруга, предузеће за прераду неметалних минерала, хотел и др. Издужено је дуж подножја Авале. У атару, на обронцима Авале, изграђен је велики број викендица.

Србољуб Ђ. Стаменковић

У народној књижевности појављује се под именом Поток Б'јели. У песми Почетак буне против дахија, као родно место историјских личности, браће Марка и Васе Чарапића, јавља се атрибуцијом од Авале: „Док погубим до два Чарапића / Из потока Б'јелог од Авале, / кој' су кадри на Врачар изићи, / У Биоград Турке затворити".

Мирјана Детелић

ЛИТЕРАТУРА: С. М. Котуровић, Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, Бг 1892; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; М. Детелић, Епски градови, Бг 2007.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)