БЕЛГРАДИ-БАЛГРАДИЈАН, Јован Млађи

БЕЛГРАДИ-БАЛГРАДИЈАН, Јован Млађи, граничарски пуковник (Ђулафехервар, Ердељ, 1715 – Беч, 13. II 1779). Потиче из племићке официрске породице у Ердељу. Од младих дана посветио се војничком позиву. У току 1735. ступио је у Илирску коњичку (хусарску) регименту, коју је основао и о свом трошку издржавао карловачки митрополит Вићентије Јовановић. После њеног укидања служио је у Рачи на Сави, а после стицања чина капетана командовао је хусарима у Мирковцима и Јанковцима у Бродској граничарској регименти. Након тога, прешао је у Градишку регименту и отишао на ратиште у Италију, одакле се вратио 1742. Чин мајора стекао је 1756, потпуковника 1757, а чин пуковника Славонског хусарског пука 1762, захваљујући и подршци коју му је августа исте године, боравећи у Бечу, пружио митрополит Павле Ненадовић. Седиште његовог штаба као „катанског пуковника" било је у Голубинцима у Срему. Учествовао је у 13 ратних похода (1740–1763) у Италији, Немачкој, Чешкој, Пруској и другде, у којима је био више пута рањаван. Важио је за врло културног и образованог човека, а поред српског говорио је румунски, италијански, француски, немачки и помало мађарски језик. Године 1769, као врло угледан официр и православни верник, изабран је за депутирца на Народно-црквеном сабору у Карловцима. Због неке новчане афере и лажног сведочења био је ражалован и лишен чина, али му је, на интервенцију митрополита Јована Ђорђевића, чин био враћен, па је у њему био и пензионисан.

ИЗВОРИ: А. Ђукић, Срби пуковници и генерали, РОМС; Г. Витковић, Споменици, III, Бг 1874; Ј. Валрабенштајн, Илирска дворска комисија, депутација – Беч 1745–1777, Н. Сад 2000.

ЛИТЕРАТУРА: С. Гавриловић, „Православна црква према сељачкој буни 1742/3", ЗМСДН, 1958, 21; Д. Ј. Поповић, Срби у Војводини, II, Н. Сад 1963; Портрети Срба XVIII века, Н. Сад 1965.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)