БОТАНИЧКА БАШТА ЈЕВРЕМОВАЦ

БОТАНИЧКА БАШТА ЈЕВРЕМОВАЦ, специјализована институција Биолошког факултета Универзитета у Београду, у којој се плански и организовано узгајају различите биљне врсте из читавог света у циљу образовања, научних истраживања и заштите угрожених врста. Под овим називом и на садашњој локацији постоји од 1889, а њена претеча била је Ботаничка башта основана у дворишту Лицеја 1861, да би одлуком Министарства просвете Кнежевине Србије 1874. била премештена и подигнута поред обале Дунава на Дорћолу. Краљевска ботаничка башта на Дорћолу била је део Велике школе, а управа је била поверена Ј. Панчићу. Велике поплаве 1888, а наредне године и снажне бујице из горње вароши, уништиле су готово целокупан биљни фонд Баште који је Панчић мукотрпно сакупљао, те ју је требало преместити на погодније место. Краљ Милан Обреновић је 2. VIII 1889. поклонио Великој школи тадашњу краљевску башту и воћњак, заједно са коњушницама и пратећим зградама поставивши само један услов – да се Башта зове „Јевремовац", у знак сећања на његовог деду господара Јеврема Т. Обреновића, од којег је и наследио ово имање. Име се задржало све до 1940, а затим је сасвим неслужбено престало да се употребљава, све до 1991. када је, на предлог Колегијума Института за ботанику и Ботаничке баште Био. ф., поново враћен. Од 1889, када је за првог управника постављен Стеван Јакшић, тече развој и дуга историја Б. б. Ј. која траје све до данашњих дана.

Б. б. Ј. је наставна јединица Био. ф. Универзитета у Београду, научна и културна баштина земље, у којој се налази научни центар ботаничких дисциплина у Србији. Наставна и научна делатност остварује се у Институту за ботанику и Б. б. Ј. кроз рад катедри за екологију и географију биљака, морфологију и систематику биљака, физиологију биљака, алгологију, микологију и лихенологију, као и катедре за микробиологију. Поред наставе за око 1.200 студената Био. ф., чланови катедара учествују у научним пројектима који обухватају разноврсну проблематику фундаменталне и апликативне ботанике, микологије и микробиологије.

Б. б. Ј. се простире на површини од 4,82 ха и обухвата, поред отворених површина, стаклену башту, хербаријум, библиотеку, слушаонице, лабораторије и административне просторије Института за ботанику. На укупно 14 парцела отвореног простора налази се више од 300 врста дрвећа и жбунова и око 1.000 зељастих врста које се организовано саде и узгајају у посебним систематским парцелама и алпинумима (камењарима). Око 1.000 тропских, суптропских и пустињских биљака се гаји у стакленој башти. Стаклена башта у Б. б. Ј. изграђена је 1892. и заузима простор од 560 м² и састоји се од два крила спојена централном куполом. Пројектована је у викторијанском стилу и купљена је од немачке фирме „Mozentin" из Дрездена а у то време представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башти у овом делу Европе. Данас је украс институције у којој се налази, симбол је и заштитни знак „Јевремовца" и споменик културе Београда и Србије.

Хербаријум Института за ботанику и Б. б. Ј. представља једну од најзначајнијих и најбогатијих хербарских збирки не само у Србији, него и у југоисточној Европи. Формиран је 1860. када је Ј. Панчић своју дотадашњу збирку уступио Великој школи у Београду. После Панчића, фонд хербаријума се непрестано увећавао тако да данас садржи преко 150.000 хербарских листова с биљним материјалом сакупљеним у Србији, на Балканском полуострву, као и велики број примерака добијених разменом с хербаријумима из других земаља Европе и света. Он је, под међународном ознаком BEOU, укључен у листу званичних светских хербаријума. Посебну вредност представља збирка под називом Herbarium Pancicianum која обухвата највећи део материјала који је сакупио Јосиф Панчић током својих 42-годишњих ботаничких истраживања Србије и окoлних земаља. Чува се у 160 кутија и садржи 14.700 појединачних хербарских листова.

Библиотека Института и Б. б. Ј. основана је 1853. и представља једну од најстаријих и најбогатијих ботаничких библиотека у овом делу Европе. Поред 200 научних и стручних часописа садржи и више од 7.000 књига. Међу књигама су прави раритети велике музејске вредности.

Б. б. Ј. је институција са блиставом традицијом у области ботаничких наука, просвете и културе. Као просторна целина изузетних природних и културних вредности и садржаја, Б. б. Ј. је 1995. проглашена за Споменик природе Републике Србије од великог значаја, а од 2007. ужива и заштиту у статусу Споменика културе града Београда и Републике Србије.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Татић, Стота годишњица Ботаничке баште „Јевремовац", Бг 1996; С. Јовановић, „Ботаничка башта Јевремовац – јединствени споменик природе Србије на прагу трећег миленијума", Заштита природе, 1998, 50.

Слободан Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)