БАЋОВИЋ, Јован

БАЋОВИЋ, Јован, капетан бањански, војвода (Кленак, Бањани, 1810 – Спила граховска, 8. VI 1862). Старији син кнеза Васиља. Учествовао је у припремама Херцеговачког устанка 1852. Од 1854, уз кнеза Ђока Миљанића, постао је најистакнутији првак у свом племену. На његов подстицај, Бањани 1856. нису платили порез турским властима. У пролеће 1857. потиснуо је из бањанских села турске страже и башибозук, усклађујући ове акције са деловањем других херцеговачких првака. У новембру је предводио напад на Кинковића кулу у Велимљу. Књаз Данило поставио га је крајем исте године за племенског капетана, а 1859. за војводу Бањана, као првог главара са тим звањем. Борио се са претходницом турске војске на Вилусима (почетак 1858) пред победоносну битку на Грахову. Био је у делегацији која је конзулима водећих европских земаља објавила негативан одговор устаничке скупштине у Косијереву (1861) на Објављеније Омер-паше Латаса. У рату 1862, у којем је разорена његова кула у Бањанима, учествовао је у бици код Трубјеле. Почетком јуна 1862. смртно је рањен у борби у Дуги никшићкој. Сахрањен је на Грахову, а 1970. његови остаци са спомеником пренети су у Кленак. Из првог брака имао је сина Максима, будућег војводу, а из другог Јевта, каснијег бањанског капетана. Носилац је више црногорских одликовања. Опевала га је епска поезија.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852–1862, Бг 1923; Б. Павићевић, Црна Гора у рату 1862, Бг 1963; О. Благојевић, Пива, Бг 1971; Д. Берић, Устанак у Херцеговини 1852–1862, Бг – Н. Сад 1994; Ж. А. Ђурковић, Војводе Баћовићи, Никшић 1997.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)