Прескочи до главног садржаја

БЛАГА МАРИЈА

БЛАГА МАРИЈА, народни назив календарског празника свете мироносице равноапостолне Марије Магдалене (22. јул / 4. август). Родно место Магдала донело јој је друго име, каквих је примера било у античком времену (Јуда Искариотски, Јулије Африканац, Понтије Пилат). Лоцирана на западној обали Генисаретског језера, Магдала је у античком времену била позната по изради боја, одевних предмета од свиле, по трговини и богатству, а данас се тамо налази гомила бедних кућица под именом Меџел. Марија је упознала Христа када јој је излечио тело и душу истеравши из ње седам демона. Од тада га је пратила и служила му, посматрала распеће и сахрану Христову и у рано недељно јутро дошла на Његов гроб (што јој је донело атрибут „мироносица") и прва видела васкрслог Христа (Мт 27,5556; Мк 15,4716,9; Лк 24,10; Јн 20,118). По предању, посетила је цезара Тиберија у Риму да му се пожали на равнодушно држање Понтија Пилата у неправедној осуди и распећу Исуса Христа. Предајући му на дар црвено јаје, поздравила га је речима „Hristos resurexit", тј. „Христос васкрсе", што је у хришћанству прихваћено као радосни ускршњи поздрав. Умрла је и сахрањена у Ефесу, а у време цара Лава VI Мудрог (912) њене су мошти пренете у Цариград и сахрањене у цркви Св. Лазара. Постоје два повода да добије епитет „Блага". Један је у њеном проповедању „благе вести", тј. вести о васкрсењу Христовом, а други у њеној оданости Христу и храбрости у његовој служби. Све то донело јој је посебно признање и поштовање код српског народа. Њено житије радо је читано, сликана је у живопису храмова, у сцени „Мироносице на гробу Христовом", и посебно у сцени сусрета с васкрслим Христом у врту, познатој у историји уметности као „Noli me tangere", тј. „Не додируј ме" (Јн 20,17). Њен сусрет с цезаром Тиберијем сликан је као минијатура у рукописним књигама средњег века. Њеној успомени посвећен је мали број храмова.

Радомир Милошевић

У народу је постојало веровање да је Б. М. старија, а Огњена Марија млађа сестра Св. Илији, док је најмлађи њихов брат Св. Пантелија. Ови се свеци, уз Св. Прокопија у неким крајевима Србије или јужнословенског простора где живе Срби, сматрају за огњене свеце. Према легенди народ јој је дао име блага јер се уверио у њену чедност и поштење. Верује се и да је стално уз Громовника Илију, те га одвраћа да не спали све на земљи својим громовима. Било је уобичајено да се тога дана организују мобе и да се ради у пољу, али се кућни послови нису радили. У гружанским селима празновале су је нарочито жене ради здравља. Б. М. је и крсно име неким породицама, а светкује се и као заветни дан.

Весна Марјановић

ИЗВОРИ: Јеванђеља.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1970; Ј. Поповић, Житија светих за јули, Бг 1975; М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Бг 1990.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)