Прескочи до главног садржаја

БРАНИЧЕВСКО-КУЧЕВСКА БАНОВИНА

БРАНИЧЕВСКО-КУЧЕВСКА БАНОВИНА, област у североисточној Србији, од Смедерева до Ђердапске клисуре (на северу до Дунава), која је кратко време у другој половини XIII в. улазила у састав Угарске. Области Кучева и Браничева су још од XII в. биле чест повод за сукобе између Византије и Угарске. У првој половини XIII в. у те борбе се умешала и Бугарска, у два маха преузимајући власт над њима од Мађара (1205, 12301232). Од средине XIII в. у североисточној Србији преовладавао је утицај Мађара. Бан новоосноване Мачванске бановине Ростислав Михаиловић имао је под својом влашћу и Браничево. Да би у овим пределима учврстили своју власт, Мађари су основали посебну Б-к. б. Она се у угарским повељама први пут помиње крајем 1272. Први бан био је Грегорије који се у изворима помиње до јуна 1273. што упућује на то да је бановина постојала само непуну годину дана. Крај угарске власти у овим областима учинила су два брата, Дрман и Куделин, осамостаљени бугарски великаши са седиштем у граду Ждрелу на Млави. Мађари су 1285. покушали да их савладају, али без успеха будући да су их подржавали Татари кана Ногаја. Крај њиховој власти учинили су Срби, али тек 1291. Наиме, краљ Драгутин, чије су области у северној Србији они угрожавали, продирући све до Мачве, позвао је те године у помоћ свог брата Милутина. Удруженим снагама они су победили Дрмана и Куделина. Тиме су ове области трајно ушле у састав српске средњовековне државе.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Браничево у средњем веку, Пожаревац 1958; С. Ћирковић, Голубац у средњем веку, Пожаревац 1968; К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1978; Историја српског народа, Бг 1981; А. Веселиновић, „Североисточна Србија у средњем веку", ИГ, 1987, 12.

Андрија Веселиновић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)