БРАНКОВА НАГРАДА

БРАНКОВА НАГРАДА, књижевна награда коју је 1954, у знак сећања на Бранка Радичевића, основала Општина Сремски Карловци. Од 1966. награду додељује Војвођанска секција Удружења књижевника Србије, потом културна манифестација „Бранково коло", а онда Друштво књижевника Војводине. Награда се додељује за прву књигу песама на српском (до 1991. на српскохрватском) језику, а за ауторе млађе од 29 година. За године 1958–1959, 1961–1965. награда није додељивана. Међу добитницима су: Васко Попа (1954), Гордана Тодоровић (1955), Павле Угринов и Александар Тишма (1956), Борислав Радовић (1957), Душко Трифуновић (1960), Тања Крагујевић (1966), Рајко Петров Ного (1968), Раша Ливада (1969), Љубивоје Ршумовић (1971), Мирослав Максимовић (1972), Братислав Р. Милановић (1976), Владимир Копицл и Бранко Малеш (1979), Васа Павковић (1982), Ђорђе Нешић (1985), Александар Лукић и Ото Хорват (1987), Драган Јовановић Данилов (1990), Зоран Ћирић и Ненад Шапоња (1991), Ана Ристовић (1994), Дејан Алексић (1996), Петар Милорадовић (1998), Радомир Д. Митрић (2005), Маја Солар (2009), Бранислав Живановић (2010) и др.

ИЗВОР: Архива Друштва књижевника Војводине.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Стојковић, Лексикон литерата лауреата: Српске књижевне награде 1839–2002, Бг 2004; Ј. Зивлак, С. Брадић, Антологија Бранкове награде, Н. Сад 2010.

Иван Негришорац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)