БРЕЗА

БРЕЗА (Betula), род једнодомог листопадног дрвећа и жбунова из породице Betulaceae. Стабло код појединих врста високо је до 30 м. Кора је бела, светло сива или светло зелена са попречним тамним пругама и тачкама. Листови су спирално распоређени, јајасти, елиптични или троугласти, по ободу тестерасто назубљени, голи или маљави, на дугим петељкама. Цвасти висеће ресе, с одвојеним мушким и женским цветовима. Мушке ресе се јављају у јесен, а отварају се кад и женске у пролеће, истовремено са листањем. Плод је ситна крилата орашица. Опрашује се и расејава ветром. Постоји око 40 врста б. које претежно живе у хладној умереној зони северне хемисфере. Највећи број врста налази се у источном Сибиру и на планинама Азије, као и у Северној Америци. Познате су бројне фосилне врсте, нарочито из терцијера. У Европи је заступљено четири, а у Србији две аутохтоне врсте: обична б. (B. pendula) и маљава б. (B. pubescens). У Србији обична б. расте на ивицама и прогалама листопадних и четинарских планинских шума. Честа је на планинским сечинама и пожариштима. Маљава б. је веома ретка врста, позната само са тресетишта на Власинском језеру и у Санџаку. Увршћена је у „Црвену књигу флоре Србије" као критично угрожена. У Србији се, на зеленим површинама у насељима, гаје алохтоне врсте б. (Betula papyrifera, Betula lenta и Betula populifolia). Брезовина – дрво б. (Betula spp.) је лако, меко и растресито порозно. Користи се у дрвно-прерађивачкој и хемијској индустрији, односно, употребљава се у столарству, индустрији намештаја, за израду иверастих, влакнастих и фурнирских плоча, за производњу целулозе, вештачке вуне, лигностона итд. Листови брезе се употребљавају у народној медицини за лечење мокраћних путева због диуретичног и антисептичног деловања.

ЛИТЕРАТУРА: М. Р. Сарић (ур.), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989; Б. Јовановић, „Betula pubescens Ehrh. subsp. carpatica (Willd.) Ascherson et Graebner", у: В. Стевановић (ур.), Црвена књига васкуларне флоре Србије, ишчезли и крајње угрожени таксони, Бг 1999; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 2007.

Василије В. Исајев

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)