БАЧИЈА / БАЧИЈАЊЕ

БАЧИЈА / БАЧИЈАЊЕ (рум. baciu: чобанин), систем организације чувања стоке на испаши и расподеле млека и млечних производа. Бачијски систем регистрован је у целој карпатској области. У Србији је карактеристичан нарочито за источне и југоисточне планинске области, али и за Банат и друге равничарске пределе. Систем бачијске организације исти је код Срба, Влаха и других етничких група. Б. је удруживање домаћинстава с музним овцама преко лета ради заједничког чувања на сеоским испашама изван насеља и заједничког искоришћавања млека. Називом б. означава се и место где се чувају овце, укључујући и зграде и особе које их чувају и прерађују млеко.

Б. се организује сваке године, а домаћинства која у томе учествују не морају увек бити иста нити из истог села. У областима Старе и Суве планине удружују се читава села или сви становници једне сеоске махале. Започиње у мају или јуну и обично траје око три месеца. Када се б. формира, чобани најпре разврстају стоку, најбољим чобанима се додељују на чување најбоље музне овце, а сутрадан, на „премузу", одређује се колико ће које домаћинство да добија млека. Сваки чобанин, увек мушкарац, помузе своје овце у присуству осталих. Помужено млеко се сипа у ведра, а мери се једном истом посудом за све овце -- „оком" (посуда која захвата приближно једну оку течности). Затим се одређује пропорционално учешће количине млека сваког чобанина у укупној количини млека. Обично се за сваку оку касније добије ведро млека. Други поступак подразумева да се млеко сваког удруженог домаћинства мери рабошем у истој великој посуди. Трећи поступак подразумева да свака кућа која учествује у једној б. има право на мужу свих оваца онај број дана који је пропорционалан броју оваца унетих у б. Тај поступак се чешће примењује у равничарским б. и са малим стадима оваца. Током трајања б. обично се сваки удеоник „обреди" три пута, тј. три пута узима млеко, с тим што трећи пут узима нешто мање млека, јер га овце при крају лактационог периода мање дају и гушће је. На дан премуза се одређује и којим ће редоследом да долазе бачијаши по млеко, а опште је правило да они који имају више оваца имају предност.

Заједницом управља главни „бач", најспособнији међу бачијашима, који води рачуна о стаду, премузу, количини и расподели помуженог млека. Жене које сакупљају и прерађују млеко називају се бачицама или планинкама. Бачијске овце чувају чобани које дају сама домаћинства из б., а према броју оваца. Домаћинства која немају чобане у својој кући узимају их у најам. Овце су у планини, али ако су услови погодни овце ноћивају по трлима (стамбено-економска испостава коју свако домаћинство има изван села на свом поседу) бачијаша, јер је тако сигурније, а и добро је због ђубрења земљишта. Основна предност ове установе јесте рационално распоређивање радне снаге и послова везаних за гајење оваца и прераду млека. Домаћинства рационалније користе своје ресурсе, што је посебно важно за она сиромашнија. У б. није било непознато да имућније куће део свог млека уступе сиромашнијим кућама. На крајњем југоистоку и у Македонији постоји и полуномадско б., у које се удружују сточари с великим стадима од по неколико хиљада оваца и када је стока у б. током целе године.

Милош Матић

Назив б. означава и колибу, најчешће начињену од дрвене грађе, која служи за смештај чувара стада. У конструктивном смислу, б. су једноставне шаторасте конструкције са двоводним кровом, а група оваквих колиба може да формира заселак. Заселак чине стални стамбени објекти, али може да представља и скуп привремено подигнутих објеката. Понекад су б. начињене на точковима, тако да је могућно њихово премештање са пашњака на пашњак.

Бранка Ланцош-Малдини

ЛИТЕРАТУРА: П. Томић, „Бачије у Карпатској области Србије, јужно од Дунава, са освртом на бачију уопште", ГЕМ, 1968, 30; А. Дероко, Народна архитектура. Књига II: Фолклорна архитектура у Југославији, Бг 1974; С. Вукосављевић, Историја сељачког друштва, III, Бг 1983; С. Малдини, Енциклопедија архитектуре, Бг 2004.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)