БАЛОЈЕ

БАЛОЈЕ (Baloie), римски муниципијум и светилиште код Шипова, чије постојање потврђује пронађени фрагмент натписа са формулом LDDD (locus datus decurionum decreto). Муниципијем је управљао ordo decurionum. На терену се уочава неколико археолошких агломерација: Громиле, Црквина и ушће Лубовачке реке. Остаци рушевина на Громилама обухватају правоугаони простор величине 215 × 190 м и сматрају се остацима утврђења, у којем је била кохорта (вероватно III Alpinorum). Претпоставља се да је око кастела из I–II в. никло насеље са муниципијалним статусом. Другачија тумачења заснована су на многобројним налазима вотивних споменика посвећених Капитолијској тријади, Августу и Роми и бази са статуом Гаја Миниција Фундана, који је почетком II в. можда био царски намесник у Далмацији и патрон римског насеља у Шипову. Ови споменици указују на светилиште посвећено Капитолијској тријади и царском култу и форумски амбијент са фавилом (favilla) оснивача. На Црквини су уочљиви остаци насеља, а код ушћа Лубовачке реке трагови некропола, где се истичу урне специфичне форме и декорације, као и изузетни шиповски маузолеј. На Табули се помиње путна станица Baloie, а у Равенатовој космографији civitas Baloia. Претпоставља се да је Б. добило муниципијални статус у периоду владавине Хадријана, када већина перегриних насеља у унутрашњости провинције Далмације преиначава свој положај. О значају града у касноантичком периоду сведоче зидане гробнице, ранохришћанска базилика и знатан нумизматички материјал.

ЛИТЕРАТУРА: K. Patsch, „Прилози нашој римској повјести", ГЗМБиХ, 1910 XXII; Д. Сергејевски, „Касноантички споменици из Шипова", ГЗМС, 1952, VII.

Александар Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)