БРЧКО

БРЧКО, град у БиХ, смјештен на алувијалној тераси уз десну обалу ријеке Саве, гдје се у њу улива ријека Брка. Помиње се у средњем вијеку (1428--1430), а Турци су га заузели 1464. Према Б. усмјерено је неколико локалних путева, од којих је најзначајнији посавски који спаја неколико малих градова између Бијељине и Бањалуке. Године 1946. изграђена је жељезничка пруга између Бановића код Тузле и пруге Београд--Загреб код Винковаца, чиме је важан тузлански рударско-индустријски басен био повезан са савременим саобраћајницама. Пријелаз преко Саве налазио се код Б. што је повећавало саобраћајни значај положаја. Код Б. Саву прелазе друмски и жељезнички мост. И раније је развој града био везан за ту функцију. Почетком XVII в. ту је постојала скела на Сави, а Б. је било значајан центар за извоз соли, сувих шљива и још неких пољопривредних производа у околне земље. Развоју трговине допринијела је паробродска линија Брчко--Београд--Оршава--Галац, отворена 1862, и ријечна лука, отворена 1879. Развој индустрије узео је маха послије II свјетског рата када су отворени погони хемијске, прехрамбене, текстилне, дрвне и индустрије обуће. Временом је формиран град са значајним административним, трговачким, здравственим и образовним функцијама (основна школа основана је 1882, трговачка школа 1885, болница 1886, градска вијећница изграђена 1892, а економски факултет 1977). Б. се спонтано развијало дуж путева, па је формирано насеље са основом радијалног облика и радијалним и мрежастим распоредом улица. Године 1991. у њему је било 41.406 становника, од којих 55,5% Муслимана, 19,9% Срба и 7% Хрвата. У грађанском рату у БиХ дошло је до значајних миграционих процеса, у којима је из Б. у великој мјери отишло муслиманско и мањим дијелом хрватско, а доселило се српско становништво избјегло из других дијелова БиХ и из Хрватске. По Дејтонском уговору Б. је посебан дистрикт под патронатом међународног супервизора.

ЛИТЕРАТУРА: Брчко и околина, Брчко--Бг 1961; Ј. Мргић, Северна Босна 13--16 век, Бг 2008.

М. Бјеловитић