БУТАН

БУТАН (грч. bouvturon: маслац), име алкана са четири угљеникова атома, C4H10. Постоје два изомера б.: нормални CH3-(CH2)2-CH3 (густина 0,579 г/цм3, тачка топљења -138^о^С, кључања -0,5^о^С) и изобутан или 2-метил-пропан CH3-C(CH3)2-CH3 (густина 0,551 г/цм3, тачка топљења -159,6^о^С, кључања -11,7^о^С). Ови гасови су два пута тежи од ваздуха, добро су растворљиви у органским растварачима и веома запаљиви. Удисање, зависно од количине, може да изазове поспаност, наркозу, гушење, срчану аритмију и смрт. Оба б. се у малој количини налазе у сировој нафти и у земном гасу, из којих се одвајају. Налазе се и у гасовима насталим од крековања разних фракција нафте. У поступцима крековања ради добијања 1,3-бутадиена CH2=CH-CH=CH2, сировине за бутадиенски каучук, пластичне масе и влакна, раствараче, омекшиваче највише се користи n-бутан. Смеса пропана C3H8 и оба б. је широко примењени течни нафтни гас (ТНГ), код нас познат као „бутан гас", којем се из сигурносних разлога додаје мала количина неког једињења непријатног мириса. ТНГ се транспортује у челичним боцама или цистернама, под притиском, где је делом у течном стању. Примењује се и као погонска течност у спреј-бочицама и у техници хлађења. Изобутан и његов производ дехидрогенизације изобутен (CH3)2C=CH2, користe се као алкилационa средствa за добијање високо-октанских бензина и производњу метил-терц.-бутил-етра CH3-О-С(CH3)3 (МТБЕ), додатка бензину за повишење октанског броја. У Србији, ТНГ се производи у Рафинерији земног гаса у Елемиру код Зрењанина и у Рафинерији нафте у Панчеву (из нафте и крековањем). Годишњи капацитети производње ХИП Петрохемије у Панчеву за 1,3-бутадиен и за МТБЕ су 45.000 односно 35.000 т − што износи више од садашњих домаћих потреба.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997; HIP Petrohemia a.d. − Company Profile, Пан., април 2011.

П. Пфенд