БОШКОВ, Живојин

БОШКОВ, Живојин, историчар књижевности, критичар, преводилац (Нови Бечеј, раније Врањево, 29. XI 1909 – Нови Сад, 3. III 2002). Студије југословенске и руске књижевности завршио у Београду (1934). Затваран због комунистичке делатности у студентском покрету. Током 1941. два месеца провео у заробљеништву, а окупацију у Новом Саду, до 1943, када се укључује у НОП. По ослобођењу био секретар и шеф Одбора за просвету (од 1944), потом професор па ректор Више педагошке школе (1946–1963, 1947–1952). Обављао важне друштвено-политичке и просветне функције (члан одбора и председник Друштва за културну сарадњу Војводине и СССР, члан Савета за просвету СРС и АПВ); у Матици српској члан низа одбора, жирија, редакција, уредник разних Матичиних издања, а од 1963. управник Рукописног одељења. Значајан је његов рад на кодификацији српскохрватског језика (покретање анкете у ЛМС и организовање Новосадског договора 1954) као и на издању и покретању Југословенског књижевног лексикона (Н. Сад 1971). Објављивао радове о дубровачким писцима (М. Марулић, М. Држић), писцима XIX в. (Вук Караџић, Ј. С. Поповић, П. П. Његош, Б. Радичевић, Љ. П. Ненадовић, Ј. Ј. Змај, М. Глишић, Л. Лазаревић, С. Ранковић), савременицима (И. Андрић, Е. Кош), руским писцима. Преводио с руског. Студије о српским и руским писцима (Чланци из књижевности, Н. Сад 1949) рефлектовале су доминантну социјалистичку идеологију: диференцирају писце грађанског и социјалистичког реализма, оспоравају религиозни контекст Његошевог дела, у Андрићевом опусу предност дају приповеткама ратне тематике, високо вреднују књижевнокритичку мисао В. Глигорића и књижевни рад Е. Коша. У многоструком уредничком раду издваја се изузетна улога (концепција, покретање, ауторство низа одредница) везана за вишетомни Матичин Лексикон писаца Југославије (Нови Сад, од 1972). Сарађивао такође на издању Мађарске академије наука Világirodalmi Lexikon. У обимном приређивачком раду од посебног је значаја прво монографско издање Игњатовићевих мемоара (Н. Сад 1953; Бг 1966), посебно Одабрана дела овога писца (Н. Сад, 1988/89). Изузетан допринос изучавању Игњатовићевог књижевног дела дао је и биобиблиографским и архивским истраживањима, те књижевнокритичким студијама. По информативности издваја се монографија Јаков Игњатовић (Н. Сад 1988), писана с позитивистичком усрeдсређеношћу на детаље из живота и дела, те са исцрпним пописом литературе.

ЛИТЕРАТУРА: Z. Csuka, „Jakov Ignyatovics, Rapsodije iz prošlog srpskog života. Memoari", Irodalmi Figyelö, 1957, 3, 1; Љ. Андрић, „Разговор са Живојином Бошковом, ЛМС, 1988, 164, 441, 3; Д. Иванић, „Jaков Игњатовић: Одабрана дела, 1–14, у редакцији Живојина Бошкова", KИ, 1990, 22, 83–84; Б. Ковачек, „Живојин Бошков", ЗМСКЈ, 2002, 50, 3.

Драгана Вукићевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)