БАЈАЛОВИЋ, Петар

БАЈАЛОВИЋ, Петар, архитекта, универзитетски професор (Шабац, 14. V 1876 – Београд, 14. IV 1947). Дипломирао на Техничком факултету Велике школе (1899). Као изванредном студенту, додељена му је стипендија за наставак студирања архитектуре на Техничкој високој школи у Карлсруеу у Немачкој, где је дипломирао крајем 1904. Радио у Министарству грађевина (1905), а 1906. постао доцент на архитектонском одсеку Тех. ф., где је предавао предмете Нацртна геометрија и Перспектива. Његова архитектонска делатност била је најзначајнија на пољу пројектовања, а најобимнији опус остварио је у периоду између два рата. Његово најзначајније дело је павиљон Србије на Међународној изложби лепих вештина (Рим 1911–1912). Почетком XX в. Б. је у Београду изградио више стамбених зграда, као и јавних објеката, међу којима се истичу Дом ученица (Крунска 8) и Музичка школа „Станковић" (Кнеза Милоша 1). Пројектовао је и кућу славног математичара и ерудите Михаила Петровића (Мике Аласа) на Косанчићевом венцу 22. Објекат представља једноспратну породичну кућу. Зграда није пројектована по класичним принципима уобичајеним за то време, него много слободније. У целини композиције наглашен је десни део фасаде. На њему се налази акцентован улаз са балконом и кровним забатом. Иако су у декорацији објекта делимично коришћени класични архитектонски елементи, сама фасада је богата сецесијском пластичном декорацијом и елементима преузетим из српског византијског стила (декоративни мотив у облику шаховског поља). Стамбену зграду са једном етажом за трговца Павла Матића (Доситејева 26) пројектовао је 1912. Пројекат зграде показује ауторову опредељеност за еклектичку архитектуру, а на фасади су присутни ренесансни и сецесијски елементи. Фасада је и овог пута компонована асиметрично, на тај начин да је улаз у објекат постављен са стране, а изнад улаза постављене су богата пластична декорација и орнаментација. Познати су и његови пројекти за две приземне зграде (Мишарска 11, 1912; угао Хиландарске и Влајковићеве, 1914). Фасаде ових објеката рађене су у стилу еклектике, који је карактеристичан за архитектуру Београда у том периоду. Један од његових најзначајнијих објеката из периода пре I светског рата је велика стамбена зграда која је такође пројектована у стилу еклектичне архитектуре (угао Цара Душана 11 и Браће Барух). Њена градња је започета непосредно пред I светски рат, а завршена након њега. Карактеристичан је и веома значајан пројекат Коларчевог народног универзитета, зграде изузетно мирних архитектонских линија и стабилне композиције маса. Зграду Правног факултета на Булевару краља Александра пројектовао је са Петром Анагностијем. Изградња је започета 1937, завршена у јесен 1940, али је оштећена током априлског бомбардовања Београда 1941. Овај објекат има наглашену угаону композицију и стилски је очишћен од орнамената. Може се рећи да су на њему више испољени елементи напредних архитектонских идеја него што је рађен у духу школских схватања и ставова. Б. је пројектовао и изван Београда, радећи на црквеним објектима, као што су конаци манастира Каленић и Љубостиња. Добитник је више значајних признања у Србији и изван ње, посебно у Италији.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Гордић, Архитектонско наслеђе града Београда, 1: Каталог архитектонских објеката на подручју Београда 1690–1914, Бг 1966; Биографије. Српска архитектура 1900–1970, Бг 1972; Д. Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815–1914, Бг 1981.

Бранка Ланцош-Малдини

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)