БЈЕЛАШНИЦА

БЈЕЛАШНИЦА, планина на граници Босне и Херцеговине, између Сарајевске котлине на североистоку и долине Неретве на југозападу. Пружа се правцем северозапад–југоисток, на дужини од око 15 км. Грађена је од средње и горње тријаских кречњака и доломита. Има форму карстификоване висоравни, просечне висине око 1.900 м, нагнуте ка југозападу. С ње се уздижу врхови Звездара (2.067 м), Крвавац (2.062 м), Влахиња (2.057 м) и др. Током плеистоцена била је захваћена глацијацијом. Неки глацијални облици су очувани (циркови Велики до, северозападно од врха Звездара и југоисточно од врха Влахиња). На јужној периферији је кањонска долина реке Ракитнице (притока Неретве). Б. је безводна планина. Шуме се простиру до висина од 1.900 м., а изнад њих су траве. Извора је мало, постоји неколико локви, а код села Блаца, на јужној периферији планине, и мало језеро. Б. је слабо насељена. Неколико села дисперзивног типа налази се на западној периферији површи и још неколико у горњем делу долине Ракитнице. На врху Звездара 1894. успостављена је метеоролошка станица, највиша у БиХ. Средње јануарске температуре су -6,9⁰С, средње јулске 10⁰С, снег почиње падати у новембру и отапа се у мају. Годишње се излучи 2.075 мм талога.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Михић, Бјелашница и Игман, Сар. 1984.

Милутин Љешевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)