БАБИЋ, Богдан

БАБИЋ, Богдан, диригент (Загреб, 27. IX 1921 – Београд, 22. XII 1980). Започете студије хемије и музике у Загребу прекинуте су проглашењем НДХ. У окупираном Београду, као избеглица, 1944. постао је корепетитор, а од 1948. диригент Београдске опере и балета. Захваљујући поузданом осећају за велике форме, сценском инстинкту и умећу комуницирања са ансамблом и солистима, убрзо је добио веома сложене задатке, посебно када је реч о оперским и балетским продукцијама дела српских и југословенских аутора (Oхридска легенда и Сутон С. Христића, Еро с оног свијета Ј. Готовца, Ђаво на селу Ф. Лотке, 1941. М. Логара, Ђурађ Бранковић С. Настасијевића). Упоредо с каријером оперског диригента, интензивно је радио с аматерским хоровима: после три године рада са хором КУД „Абрашевић", 1949. преузео је Академски хор „Бранко Крсмановић". Под његовим уметничким вођством и брижљивом репертоарском политиком, хор је прерастао у реномиран уметнички ансамбл међународног угледа, добио прве награде на великим такмичењима и постао препознатљива школа заједничког певања. Само у САД и Канади са хором је приредио осам турнеја са преко 500 концерата. Поред Моцартовог Реквијема и Орфове Кармине Буране, заштитни знаци популарног „Крсманца" била су, захваљујући њему, и дела српских аутора међу којима и за то време ретко извођене духовне композиције М. Тајчевића и С. Мокрањца, као и остварења савремених композитора (нпр. П. Хиндемит, В. Волтон). Његов стални порив за иновацијом огледа се у моту под којим је водио хор: Децо, стварајте увек ново, ново и ново (Р. Вагнер). Иако рано прекинута, његова животна и уметничка енергија оставила је дубок траг на београдским сценама и у српској култури.

ЛИТЕРАТУРА: О. Марковић (ур.), Богдан Бабић, уметност дириговања, Бг 2004.

Ана Котевска

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)