БЕЛО БРДО

БЕЛО БРДО, село недалеко од Осијека у Републици Хрватској, у чијем се атару налази средњовековна некропола. Истраживана је током 1896/97, под руководством аматера К. Нубера, у сарадњи са Ј. Пурићем и Ј. Бруншмидом. Поред остатака насеља из епохе неолита и гроба из бронзаног доба, на налазишту је откривена словенско-старомађарска некропола из раздобља X–XI в. На површини од више хектара истражено је преко 200 гробова, али је претпостављено да је гробова било и на околним парцелама, те би њихов укупан број на овој некрополи износио око 500. Гробни укопи су на редове, оријентације запад–исток, покојници су сахрањени у опруженом ставу, на леђима. Међу прилозима највише је накита: наушнице – каричице са „S" наставком, гроздолике наушнице, огрлице и наруквице од уплетене жице, прстење различитих облика, тракасто у виду алке и с испупченом главом украшеном низом гранула, огрлице са нанизаним перлама од стаклене пасте и каури-пужевима, лунуласти привесци и др. У најближем окружењу некрополе сличне белобрдској откривене су у Даљу, Свињаревцима, Вуковару (локалитет Лијева бара) и Гомјеници код Приједора. Према налазима из ове некрополе означена је белобрдска култура.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Бруншмид, „Хрватске средовјечне старине", ВХАД, 1903, 7; М. Ћоровић-Љубинковић, „Метални накит белобрдског типа (гроздолике минђуше)", Старинар, 1951, 2.

Весна Бикић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)