БЕЉАНИЦА

БЕЉАНИЦА, планина у источној Србији, између река Ресаве на југу и Млаве на северу. Припада карпатском планинском систему. Протеже се правцем исток–запад на дужини од 24 км, док јој је просечна ширина око 12 км. Састоји се од кречњака и на њој доминирају крашки облици рељефа, с веома дубоким јамама (Ивков понор – 140 м, понор Речке и др.). Има асиметричан профил, јужна страна је кратка и стрмо се спушта ка долини Ресаве. Јужну планинску страну чини стрми одсек Соколице. У овом одсеку налазе се и многобројне пећине, од којих су најпознатије Велика Атула (дуга 560 м), Радошева и Кристална пећина, као и два снажна врела – Велико и Мало. Испод Великог врела је водопад преко бигрене терасе и одсека, висок до 20 м. Мало врело истиче из пећине. Изнад одсека Соколице налазе се највиши делови планине (врх Бељаница, 1.336 м). Према северу се наставља типична крашка површ с многобројним вртачама и две увале (Речка и Бусоват). Северна страна према Хомољу и долини Млаве раздвојена је клисуром Сувог дола. У источном делу планине је воклијско врело Млаве (снажно крашко врело из којег се одмах формира река), а у западном делу је снажно Крупајско врело. Планина је шумовита, а највиши делови су искрчени због испаше. На њој су подигнуте многобројне усамљене сточарске куће, бачије.

Милутин Љешевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)