БЕЛИ АНЂЕО

БЕЛИ АНЂЕО, фреска у цркви Христовог Вазнесења манастира Милешева, задужбине краља Владислава (1234–1242). Сцена рађена на јужном зиду на златној позадини приказује монументалну фигуру анђела на Христовом гробу (→ Арханђели), који је у рано недељно јутро дочекао мироносице, које му прилазе са његове леве стране, и обавестио их да је распети Христос васкрсао из мртвих и изашао из гроба (Мт, 28, 1–7). Уметник је на ванредан начин дочарао лик антропоморфног анђела, одевеног у дуги и широки бели стихар, са раширеним крилима. Седећи на каменој коцки уклоњеној са врата Христовог гроба, са жезлом у десној руци, левом руком показује на покров у гробу, с десне анђелове стране, у којем нема Христовог тела. Лепота појединости надмашује лепоту целине, и поред великих размера делује као интимно, осећајно, утишано и лирски распевано сликарство. Чврсто грађен, истинит у покрету, сугестивног погледа, иако мало померен у страну слике, ипак је у центру композиције и догађаја, као симбол вечне младости. Широм отворене крупне очи веома су речите и изражајне, црте анђеоски благог лица племените, покрети елегантни, коса пажљиво зачешљана. Ванвременска смиреност небеског становника сасвим приличи гласнику свевечне истине о Христовој победи над смрћу. Непознати уметник, вероватно Грк, ослоњен на античко схватање физичке лепоте и хришћанско схватање унутрашње духовне лепоте, веома је уверљиво и успешно исказао синтезу ликовне уметности Истока и Запада из прве четвртине XIII в. Смештен у средиште композиције, Б. а. је својом лепотом засенио све остале детаље колористички савршене фреске, те се у литератури фреска не помиње под називима који сигнирају фреску Гроб Христов или анђела Анђео Господњи. Представљан у галеријама, музејима и на изложбама у многим светским метрополама, Б. а. је потврдио оправданост одушевљења енглеског археолога А. Еванса, који је 1883. написао да „ништа што је насликао Ђото не достиже лепоту анђела из српске краљевске задужбине, манастира Милешеве". Године 1962. Европска свемирска агенција је, уз фотографију кинеског зида, ракетом у свемир послала фотографију Б. а. као својеврсну поруку становника Земље евентуалним цивилизацијама у космосу.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Бг 1974; С. Мандић, Милешева, Бг 1991.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)