БЕЛОБРК, Момчило

БЕЛОБРК, Момчило, архитекта, универзитетски професор (Ваљево, 24. XII 1905 – Београд, 29. IV 1980). Током студирања на Одсеку за архитектуру Техничког факултета у Београду, посебно у периоду 1927–1930. добија многобројне награде и похвале за успела архитектонска и урбанистичка решења (Споменик палим студентима у рату, Урбанистичко уређење архитектонског трга са спомеником ослобођења-уједињења и јавним зградама и др.). Стицањем дипломе 1930. опредељује се за нову идеју модернизма у архитектури, којој остаје веран до краја живота. Стажерски период (1930–1933) проводи у приватном бироу Ђуре Борошића, где је реализовао своја прва градитељска остварења (конкурс за зграду Аграрне банке, зграду железничке станице и за нову железничку станицу „Дунав"). Из тог периода потичу нека његова значајна дела: вила у улици Вукице Митровић (порушена 60-их година XX в.), стамбена зграда у Његошевој 63 и Санаторијум „Пантовић" у Улици Проте Матеје 29 у Београду, сва три из 1932. На згради виле била је примењена функционална веза између гараже и стана, као и прозори од метала, док се на згради у Његошевој 63 уочава спој раног модернизма (декоративна обрада приземља, надстрешница) и метода касног модернизма (заобљена форма у поткровљу, чиста и јасна подела пуног и празног). Реализација ових објеката уводи га у Групу архитеката модерног правца (ГАМП). Године 1933. отвара сопствени пројектантски биро. У том периоду стваралаштва (1933–1940) остварио је низ стамбених објеката грађених на принципима европског кубизма, упадљиво модерне обраде, без декоративних детаља, изузетне прегледности и чистоте. Међу њима се истиче фасада стамбене зграде браће Миладиновић у Улици Лоле Рибара 6–8 у Београду (1938–1940), позната под називом „Гаража", која га уводи у проблеме пуризма, а уједно представља и остварење модернистичких идеала: уравнотежени однос пуног и празног, изостанак декорације, функционални приступ организацији приземља итд. Међу овим зградама, савршених пропорција, финог геометризма и чистих облика, постоји један изузетак -- стамбена зграда у Улици светог Саве 32 у Београду из 1933, на чијем пројекту је једини пут одступио од својих идеала, реализујући зграду у духу француске ренесансе. За време II светског рата (1943–1945) био је хонорарни наставник Школе за примењену уметност у Београду, предајући Декоративну архитектуру, Уређење ентеријера, Историју стилова и Нацртну геометрију. Године 1948. школа прераста у Академију за примењене уметности, где је 1962. биран за редовног професора на предметима Историја стилова и Дизајн.

Од 1945. до краја живота посвећен је изградњи, адаптацији и реконструкцији објеката културе и уметности. Овај период обележава низ изведених декорација за свечане приредбе 1944–1945 (у Официрском дому, Народној скупштини и на Коларчевом народном универзитету у Београду). Године 1945. постаје шеф одсека за уређење насеља, а затим шеф одсека за архитектуру у Министарству грађевина. Међу многобројним пројектима и реконструкцијама јавних објеката и уређења њихових ентеријера, посебно место заузима модернистичка интервенција на згради „Мањежа" за потребе Југословенског драмског позоришта у Београду (1947). Фасада је била прекривена новим зидом без икакве декорације, док је улазна партија с фонтаном у средишту, у чврстој спрези с парком, сматрана знаменитим микроамбијентом Београда (зграда је порушена након пожара 1998). У Београду је адаптирао сва позоришта осим Народног, а уз то и Мостарско позориште (1950), Народно позориште у Тузли (1952) и Приштини (1959) производ су појединачног сагледавања градова, где се истиче његово умеће планера, урбанисте и архитекте. Радећи и након пензионисања 1972. реализовао је Дом културе у Лазаревцу 1977 (заједно с архитектом М. Митровићем). Добитник је Седмојулске награде 1974. Почасни члан УЛУС-а био је од 1975, а САС-а и СИТС-а од 1976.

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, Г. Гордић, Новија српска архитектура, 1900–1970, Бг 1972; П. Васић, Академија – Факултет примењених уметности, Бг 1974; М. Вукотић, „Архитекта Момчило Белобрк", Момент, 1990, 17; Архитекта Момчило Белобрк, Бг 1996; „Архитекта Момчило Белобрк у Лесковцу", ЛЗ, 1999, 39.

Марта Вукотић-Лазар

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)