БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, наставило је делатност Градског позоришта, основаног 1947. Радило је у Дому културе, у Лазаревићевој улици. Прва представа Младост отаца Б. Горбатова изведена је фебруара 1948. у Народном позоришту. Ансамбл су чинили дипломирани ученици Драмског студија Народног позоришта. Први управник Градског позоришта био је Обрад Недовић. Зграду на Црвеном крсту позориште је добило 1949, од када је деловало као БДП. Педесетих година XX в. позориште је отворило врата светској и авангардној литератури, уз неговање домаћег репертоара. „Златне године" на Црвеном крсту почињу 1951. представом Сламни шешир Е. Лабиша, у режији Соје Јовановић. БДП је изводило дела А. Милера и Т. Вилијамса истовремено кад и Европа. Први приказани мјузикл био је Плачи вољена земљо А. Патона. Тада су се изводила Пристлијева Опасна окука, Милерова Смрт трговачког путника, Салакруове Ноћи гнева, Анујев Бал лопова, Вилијамсове Стаклена менажерија, Мачка на усијаном лименом крову, Крлежин Вучјак, Брехтови Мајка храброст, Добри човек из Сечуана, те Злочин и казна Достојевског. Забрана представе Чекајући Годоа Семјуела Бекета марта 1954. прекретница је у раду БДП. Интеграцијом овог позоришта и Београдске комедије (претходно Хумористичко позориште) 1959. створено је Савремено позориште, са сценама на Црвеном крсту и Теразијама. Ново позориште преузело је два различита уметничка концепта, нерешене кадровске, организационе, материјалне и техничке проблеме. Од септембра 1975. сцена на Црвеном крсту и сцена на Теразијама наставиле су рад као самостална позоришта. Сцена на Црвеном крсту враћа име у БДП, а тако делује и данас. Новију историју позоришта, крај XX и почетак XXI в., обележиле су представе: Златно руно Б. Пекића, Пандорина кутија Г. Марковића, Фредерик Е. Е. Шмита, Мала трилогија смрти Е. Јелинек, Лет изнад кукавичијег гнезда Кизија и Васермана, Амадеус П. Шефера, Блуз за Месију А. Милера и др. Генерације глумаца стекле су афирмацију и славу препознатљивим уметничким изразом и стилом формираним управо у овом позоришту: С. Јанићијевић, Љ. Тадић, Т. Лукјанова, К. Јовановић, Р. Марковић, О. Марковић, Љ. Крстић, З. Радмиловић, З. Ранкић, П. Богатинчевић, Н. Огњановић, М. Паскаљевић, Д. Чаленић, Љ. Лашић, П. Лаковић, В. Ђуза Стојиљковић, О. Станисављевић, Т. Милетић, Ж. Миленковић, Р. Савићевић, М. Поповић, Т. Курузовић, М. Петровић Чкаља, В. Чипчић, М. Милованов, Г. Султановић, Л. Ристовски, Б. Стошић и др. За 60 година постојања позоришта управници су били П. Динуловић, А. Бакочевић, И. Амар, М. Илић, Н. Брадић и др.; драматурзи: Д. Андрић, С. Рапајић, М. Шеварлић; редитељи: М. Дедић, М. Фотез, П. Динуловић, Ј. Путник, С. Јовановић, М. Маричић, А. Огњановић, Н. Комадина, П. Мађели; сценографи и костимографи: С. Рајковић, А. Вербицки, В. Србљановић, М. Берберовић.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Чолић Биљановски, Београдско драмско позориште (1947–1997), Бг 1997; Ф. Пашић (прир.), Београдско драмско позориште 1947–2007, Бг 2007.

Драгана Чолић Биљановски

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)