Прескочи до главног садржаја

БЈЕЛИКОВ, Владимир

БЈЕЛИКОВ, Владимир, архитекта, универзитетски професор (Београд, 25. V 1925). На београдском Архитектонском факултету дипломирао 1952. Радио у пројектном бироу „Искра" (19541956), Индустрији „Стандард бетон" (19561957) и Пројектном бироу „Простор" (19571958), Заводу за урбанизам Србије и у Институту за архитектуру и урбанизам Србије. Од 1962. радио на Арх. ф. у Београду, где је докторирао 1973. и прошао сва звања од асистента до редовног професора (1980). Његову делатност до 1962. обележило је пројектовање стамбених зграда и комплекса, да би се након тога у потпуности посветио научном раду из теорије урбанизма. У светлу истраживања те архитектонске области бави се проблемом становања у граду, регији, те урбаним програмирањем. Током кратке пројектантске фазе био је изузетно плодан пројектант. Учествовао на конкурсу за Југословенски павиљон у Бриселу (1956) са Б. Симоновићем и С. Каначки. Пројектовао Дом Војске Југославије у Шапцу (1958, делимично реализован), стамбене зграде у Дубровачкој улици бр. 3 и у Улици Мике Аласа 18 (1958), стамбени блок бр. 3 у насељу Рифата Бурџевића (1959), Стамбене зграде у Улици капетан Мишиној 2323а, Господара Вучића 231 и Станислава Сремчевића 16б (1960). Иако без посебних ауторских одлика, то су грађевине модерне архитектуре, коректног обликовања, које су задовољавале основне функционалне захтеве колективног становања и нарасле друштвене потребе изградње стамбеног простора. Стамбени ансамбл у Улици маршала Бирјузова 47--53а, настао 1961, издваја се урбанистичком поставком полуотвореног стамбеног блока који се у градску структуру уклапа пројектованим пасажима и продорима, наглашавајући на тај начин идеју тзв. малог урбанизма. Међу бројним писаним радовима истичу се: Комуна као предмет просторног планирања (Бг 1962), Проблеми урбанистичког развоја градова у Србији, Прилог типологији градова у Србији са гледишта примене савремених принципа њихове основне просторне организације (Бг 1966), Урбанистички аспекти индустријске производње станова (Бг 1970), Становање у регионима у развоју (Бг 1982‒1983). Добитник је награде Југословенског института за урбанизам и становање.

ДЕЛА: „Лик нашег урбанисте. Поводом симпозијума о стамбеним заједницама", АУ, 1962, 14; „Стамбена заједница као предмет просторног планирања", АУ, 1962, 17; „Отворени део стана у условима велике густине насељености", АУ, 1964, 25.

ЛИТЕРАТУРА: „Натјечај за идејни пројекат Југословенског павиљона на изложби у Бриселу 1956", Архитектура, 1956, 16; Б. Максимовић, „Владимир Бјеликов: Урбанистички аспект индустријске производње станова", АУ, 1970, 59.

Дијана Милашиновић Марић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)