БЕРИЋ, Душан П.

БЕРИЋ, Душан П., књижевни и културни историчар (Задар, 20. II 1920 – Сплит, 19. V 1966). Студирао Теолошки факултет у Београду, а завршио Вишу педагошку школу у Сплиту (1953). Учествовао у НОБ (од 1944). Извјесно вријеме био наставник гимназије (од 1945), па управник библиотеке (Задар) и библиотекaр (Народна библиотека и Виша педагошка школа у Сплиту). Почео објављивати пјесме и приказе, а даље се бавио књижевношћу и културном историјом Далмације кроз архивска документа. Сарађивао у водећим хрватским и српским књижевним и научним листовима и часописима, посебно у архивистичким публикацијама свога ужег завичаја. Изучавао претежно живот и дјело далматинских, дубровачких и бокељских писаца, те српских писаца чије је дјело везано за подручје Далмације и Дубровника или је у њима имало одјек (Св. Сава, Д. Обрадовић, П. П. Његош, С. Матавуљ). Такође је изучавао школство, публицистику, ликовне умјетности, музику, библиотекарство, здравство. Дио прилога о културној и књижевној историји Срба у Хрватској објавио је у листу Српског културног друштва „Просвјета" (Загреб). У заоставштини му је остао рукопис збирке радова Из књижевне прошлости Далмације II (дијелови објављени у ПКЈИФ, 1991/92, 57/58).

ДЕЛА: Из књижевне прошлости Далмације, Сплит 1956; Архиви отока Виса, Сплит 1958; Свети Сава код старих далматинских писаца, Бг–Шибеник 1975.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, „Душан Берић", ПКЈИФ, 1966, 32, 1--2.

Душан Иванић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)