БУСЛАЈЕВ, Фјодор Иванович

БУСЛАЈЕВ, Фјодор Иванович (Буслаев, Федор Иванович), филолог, фолклориста, универзитетски професор (Керенск/Вадинск, Пензенска губернија, 25. IV 1818 -- Љубљино, Московска губернија, 12. VIII 1897). Б. спада у најзначајније руске истраживаче језика, народне књижевности и фолклора. Представник је руске компаративне митолошке школе. По завршеној гимназији у Пензи и Филозофском факултету Московског универзитета (1838) боравио је у Италији, Немачкој и Француској. У иностранству се упознао са митолошком теоријом браће Грим и употпунио своја знања из области класичне архитектуре и уметности. Његова магистарска дисертација (О влиянии христианства на славянский язык, Москва 1848), била је од великог значаја за развој славистике. У својој докторској тези из области митологије и фолклористике (Исторические очерки русской народной словесности и искусства, 1--2, СПб 1861) изложио је тзв. миграциону теорију мита. Међу најважније радове Б. из области лингвистике и палеографије спадају Опыт исторической грамматики русского языка (Москва 1858) и Историческая хрестоматия церковно-славянского и древне-русского языков (Москва 1861). Б. се бавио и изучавањем старих рукописа и икона и објавио критичко издање есхатолошких руских рукописа XVI--XIX в. Русский лицевой апокалипсис, 1--2 (Москва 1884). За српску културу значајан је његов рад Српско предање о цару Тројану („Сербская сказка о царе Трояне", Москвитянин учено-литературный журнал, 6, 11, Москва 1842). Рад Б. на пољу компаративне књижевности наставили су његови бројни ученици од којих је најпознатији А. Н. Веселовски. Био је професор руске књижевности на Московском универзитету и члан Петроградске академије наука. За дописног члана Српског ученог друштва изабран је 1869, а почасни члан Српске краљевске академије постао је 1892.

ЛИТЕРАТУРА: Дело, 1897, 15; В. Ягичъ, История славянской филологiи, СПб 1910; С. В. Смирнов, Федор Иванович Буслаев, Москва 1978.

Т. Жујовић