БАНОШТОР

БАНОШТОР, село у Срему, у општини Беочин, које се налази на северној периферији Фрушке горе уз корито Дунава. Кроз село пролази пут Петроварадин–Илок. Преко Дунава саобраћа скела. Општинско средиште удаљено је 9, а Нови Сад 25 км. У селу је 2002. било 780 становника од којих 93,8% Срба. Аграрна занимања ангажовала су 29,6% активног становништва. Две трећине радника радило је ван села, углавном у Беочину. Од индустријских објеката у селу постоји пилана. Б. је изграђен на платоу изнад Дунава, на урвинском материјалу испод њега и дуж долине потока Читлук. Поред 236 кућа, у селу је и 580 викендица.

Слободан Ћурчић

У Б. је син великог рашког жупана Уроша I, угарски палатин и хрватско-далматински бан Белош, саградио на свом поседу бенедиктински манастир (средина XII в). По том манастиру, чији остаци нису пронађени, насеље се почело називати Bán-monostorа, одакле потиче и његов данашњи назив. Од 1229. овде је било седиште сремске бискупије. У време управе српских владара Драгутина и Милутина Сремом, та бискупија се налазила под јурисдикцијом мачванског епископа Јоана. У XIV в., поред манастира, овде је постојало и утврђење. У XVI в. и манастир и утврђење веома су пострадали од турских освајача, али је насеље наставило да траје. У насељу постоји православна црква св. Георгија, саграђена 1819. Припада типу једнобродних цркава са бочним певничким просторима правоугаоног облика основе. Спољну силуету грађевине посебно обележава изразито низак звоник на западној страни. У црквеном мобилијару посебну вредност представљају певнички столови, украшени ликовима црквених химнографа, дело јеромонаха Силвестра Хаџи-Поповића из 1749. Иконостас у цркви резао је Максим Лазаревић 1833. Иконе и део зидног сликарства дело су Константина Пантелића из 1836, док је остатак живописа извео П. Камбер 1856. Црква је уврштена у ред споменика културе од великог значаја.

Дејан Црнчевић

У античко време на месту данашњег Б. постојало је протоисторијско, античко насеље и утврђење на високој обали Дунава Bononia – Malata. Регистровани су и трагови насеља и опидума из млађег гвозденог доба које се вероватно називало Малата. С доласком Римљана мења се назив у Бононија и ту је подигнут кастел, можда у време Трајана, у којем је била стационирана кохорта I Campanorum. Из овог времена потичу и жртвеници посвећени Јупитеру и Нептуну–заштитнику пристаништа које се сматрало дунавском луком Сирмијума. У касноантичком периоду утврђење је проширено и ојачано. Овде се искрцао Јулијан 361, хитајући ка Сирмијуму, a 378. и цар Грацијан идући у сусрет Валенсу у Сирмијуму. На супротној обали Дунава налазио се castellum Onagrinum, касноантичко утврђење и пристаниште. Археолошки је истражен и плато поред православне цркве у Б. Откривене су терме, које су у периоду V–VI в. преиначене у цркву око које је вршено сахрањивање. Регистровано је и насеље федерата из касноантичког периода.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: Р. Шмит, Ђ. Бошковић, „Средњевековни градови у Војводини", у: Војводина, I, Н. Сад 1939; Б. Букуров и др., Општина Беочин – географска монографија, Н. Сад 1981; Ј. W. Eadie, P. Petrović, Sirmium IV, Бг 1982; П. Петровић, Фрушка гора у античко доба, Н. Сад 1995; С. Ћурчић, Насеља Срема – географске карактеристике, Н. Сад 2001; М. Лесек, „Црква Св. Георгија у Банoштору", Уметничка баштина у Срему, III, Н. Сад 2005.

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)