БОЉЕВИЋИ

БОЉЕВИЋИ (Бојевићи), племе у Црној Гори које припада области Старе Црне Горе, тј. Црмничке нахије. Племенска територија захвата крајњи југоисточни део Црмнице, између Сеоца, Шестана, Лимљана, Сотонића и Скадарског језера. Има два дела, старо седиште на западу и планину Пепиће на истоку, између којих се налази планина Лимљана. Источна граница се померала силом, куповином и захваљујући извлачењу граница у време књаза Данила. На територији племена су три насеља: Бољевићи у југозападном, Забес у северном и Годиње у североисточном делу. Бољевићи и Забес су растављени од Годиња дугим планинским венцем. Насеља су у жупним увалама у подножју планина, тако да не представљају природну целину. Ипак, због упућености једних на друге, економских и одбрамбених интереса, дошло је до сплемењавања. Насеља су стара. У Годињу је очуван археолошки налаз гробова из позноримског доба. Први пут се помиње 1242. у повељи краља Стефана Владислава, који га дарује манастиру Врањини. Село Бољевићи се помиње 1296, али под именом Полуждребица Шти(ти)-тари, коју краљ Милутин даје истом манастиру. Забес се помиње 1469, као дар Ивана Црнојевића Врањини. Забес је првобитно припадао властелинској породици Штиљановић, која се овде населила у доба Немањића. Давали су и сеоске главаре. Породица је изумрла средином XX в., али предање памти да су паштровски Штиљановићи пореклом из Црмнице. У свим насељима је било стариначког становништва које су потискивали нови досељеници. Око 1910. племе је бројало 19 братстава, са 137 кућа; 1980. забележена су 22 братства са 101 домом. Пламенци, највеће и најзначајније братство племена Б., је из села Бољевићи. На територији овог племена је и једина варошица у Црмници, Вир (Вир-Пазар), у Вирском Пољу, с леве стране Ријеке Црмничке и с обе стране Ораовштице. То је увек био трговачки центар, са становништвом придошлим из разних крајева и сразмерно мало Црмничана. У прошлости је имао и политички значај за црмничка племена, као њихово опште зборно место.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вукмановић, Црмница, Антропогеографска и етнолошка испитивања, Бг 1988.

Младена Прелић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)