Прескочи до главног садржаја

БЕСАРАБИЋ, Милан

БЕСАРАБИЋ, Милан, вајар, сликар, ликовни педагог (Чачак, 16. IV 1908 Београд, 28. IV 2011). Студије на Правном факултету завршио 1932, када се уписао и у Уметничку школу. Вајање учио у класи Петра Палавичинија, а сликање код Бете Вукановић, Љубомира Ивановића и Ивана Радовића. Дипломирао 1938. и први пут излагао са групом свршених ученика Уметничке школе. Током 1939. и 1940. учествовао на јесењим изложбама сликарских и вајарских радова београдских уметника, затим 1944. на изложби УЛУС-а у корист рањених бораца, а после рата на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству. Од 1940, када је своју прву изложбу приредио у Уметничком павиљону, самостално је излагао тридесетак пута. Бавио се педагошким радом, прво у Књажевцу (1940/41), а потом у Београду (до пензионисања 1978), уз краћи прекид 1950. када је био директор Уметничке школе у Пећи.

Извео је неколико стотина скулптура, углавном реалистички конципираних фигура и портрета. Низ његових остварења инспирисан је историјом (Косовски циклус, Вук и његови савременици, циклус из НОБ-а, портрети знаменитих личности), а занимали су га и мотиви са социјалном тематиком. Актови античко-ренесансне инспирације каткад су подвргнути нешто експерименталнијем маниру у композицији и експресији. Склон је импресионистичком оживљавању површина и нешто слободније третираном фактуром материје. Значајан сегмент његовог опуса чине вајане карикатуре (прву самосталну изложбу карикатура приредио у Београду 1955) којима је указивао на негативне појаве у друштву, представљајући преко појединачних ликова опште слабости и проблеме. Сматра се оснивачем земунске школе карикатуре. Упоредо с ликовним уметностима бавио се књижевношћу и музиком. Дела постављена на отвореном простору налазе се у Београду (Радојка Лакић, Никола Тесла, испред истоимених школа; Бранко Радичевић у Земуну; десетак скулптура на Новом гробљу), Љигу (Биста војводе Живојина Мишића), Добановцима (Споменик НОР-а), Бору (Мајка и дете) итд. У Великом Градишту у оквиру библиотеке „Вук Караџић" налази се Галерија Милана Бесарабића са његовим скулптурама и цртежима. За своје радове добио је више југословенских и међународних признања, међу којима су награда Јежа, награда на Међународном бијеналу карикатуре и сатиричне скулптуре у Габрову, Бугарска (1989), Прва награда на XVI Међународном бијеналу ведре уметности у Толентину, Италија (1991) итд.

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Милан Бесарабић, Бг 1968; Галерија Милана Бесарабића, Велико Градиште 1973; Л. Миловановић, „Вајар Милан Бесарабић", Развитак, Зајечар, 1990, 1; Ј. Филиповић, „Милан Бесарабић, скица за портрет", Градиштански алманах, 2001, 1.

Вера Грујић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)