БИСКУПИЈА

БИСКУПИЈА, село у северној Далмацији, 7 км југоисточно од Книна. Налази се у источном делу Косова поља, на 279 м н.в. У њему је 1991. живело 953 становника, од којих 95,1% Срба. Након рата 1991–1993. и егзодуса Срба 1995. популација је смањена на 466 чланова, од којих је 56% било Срба (2001). Село се протеже дуж читаве источне стране Косова поља и чини га 10 заселака, повезаних локалним путем. Католичка црква Св. Марије изграђена је 1938. према нацрту Ивана Мештровића. Археолошка налазишта су из неолита (керамика), античког доба (саркофази, Минервина статуа, Митрин рељеф, остаци ранохришћанске једнобродне цркве) и раног средњег века. Има остатака стећака, турских кула и бунара. Хрватски краљ Петар Крешимир основао је овде бискупију по којој је насеље и добило име. Од XI до XVIII в. звала се Косово. Помиње се као Пет цркава на Косову („в Петих цриквах на Косови") као место где је хрватски краљ Звонимир одржао сабор, а потом био погубљен. Хрвати те локалитете сматрају најважнијим из старохрватског времена. На једном од њих 1460. подигнута је православна црква Св. Тројице, обновљена 1689. То је једнобродна грађевина од тесаног камена, с полукружном апсидом и звоником. Иконостас је из друге половине XVIII в. Према црквеном летопису већи број Срба досељен је из Гламоча (Босна) 1689.

ЛИТЕРАТУРА: С. Накићановић, Книнска крајина – насеља и порекло становништва, Бг–Книн 1990; Црква, календар СПП за 1996; Енциклопедија православља, 1, Бг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004.

Мирко Грчић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)