Прескочи до главног садржаја

БАЛЕВИЋ СТЕФАНОВИЋ, Јован

БАЛЕВИЋ СТЕФАНОВИЋ, Јован, правник, официр (Пелев бријег, Братоножићи, 1728 манастир Св. Никола, Брчели, Црмница, 1773). Као дечак пао у турско ропство. Откупио га је сарајевски митрополит и школовао у Сарајеву, одакле је прешао у Темишвар и 1745. отишао на студије у Хале где је 1750. завршио правни факултет. Ту је 1752. штампао своју академску дисертацију из области канонских права и историје цркве, прву филозофску дисертацију код Срба. Као свршени правник дошао је у Карловце и постао градски синдик, потом ађутант граничарског капетана Гаврила Новаковића у Банату, па поново, око две године, карловачки синдик. Тада је ступио у везу с Русима и правио лажне пасоше за Србе који су, и поред забране, одлазили у Русију. Када је то постало опасно, отишао је у Беч руском посланику који га је као ученог човека и зналца латинског и немачког (а наводно и руског, грчког, влашког и јеврејског језика), као и познаваоца права, филозофије, математике, геологије, геодезије и астрономије, топло препоручио царици Јелисавети Петровној. Примљен је у руску службу 1757. као капетан хусарског пука у Белој Слободи, али се ускоро вратио у Карловце да би продао имовину и породицу превео у Русију, што је и остварио почетком 1759. После распуштања његовог хусарског пука прешао је на службу у Сумски, а потом у Харковски хусарски пук, где је стигао до чина секунд-мајора, којим је завршио војничку каријеру. Од онога што је написао, познат је само његов „Кратки и објективни опис садашњег стања Црне Горе" (Петроград 1757) у 18 сажетих параграфа, састављен на латинском а преведен на руски језик, који се сматра вредним прилогом због географских и етнографских података и опште слике која се у руској дипломатији на основу њега, и њему сличних меморијала, стварала о Црној Гори и Црногорцима. Према најновијим истраживањима, загонетни црногорски самозванац Шћепан Мали био је, заправо, Б. Убијен је у манастиру св. Николе у Брчелима.

ДЕЛО: Dissertatio Philosopica de Propagatione Religionis armata, Halae MDCCLII.

ЛИТЕРАТУРА: М. Костић, Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија, Бг 1923; „Извештај о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића", ЗМСКЈ, 1962, IXX; Г. Михајловић, Српска библиографија XVIII века, Бг 1964; М. Павић, Историја српске књижевности барокног доба XVII и XVIII века, Бг 1970; Б. Маринковић, „Вести о Јовану Стефановићу Баловићу", ЗМСИ, 1970, 1; М. Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века, Бг 1990; Р. Петровић, Владика Данило и владика Сава, Бг 1997; В. Ј. Костјашов, „Нова сведочанства о животу Јована Балевића", ЗМСИ, 1997, 57; Р. В. Петровић, Шћепан Мали, загонетка је решена, Бг 2001.

Славко Гавриловић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)