БЛАЖЕНЧИЋ, Јелена

БЛАЖЕНЧИЋ, Јелена, ботаничар, универзитетски професор (Београд, 24. X 1936). Дипломирала 1959. на Групи за биологију Природно-математичког факултета у Београду, на којој је изабрана за асистента 1960. Докторску дисертацију одбранила је 1971. Прошла је сва наставно-научна звања до редовног професора (1986). На основним и последипломским студијама предавала предмете Систематика алги, гљива и лишајева, Акватична ботаника, Алгологија, Биологија одабраних таксона, Екологија хидробионата. По позиву држала наставу на ПМФ у Крагујевцу, Новом Саду и Приштини. Од 1961. била сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" у Београду. Шеф Катедре за алгологију, микологију и лихенологију била од оснивања Катедре 1988. до одласка у пензију 2001. Њен научно-истраживачки рад одвијао се у Институту за ботанику ПМФ (касније Биолошког факултета) у Београду уз успешну сарадњу с другим научним, универзитетским и привредним организацијама у земљи и иностранству. Усавршавала се на студијским боравцима у Пољској и Бугарској. У њеној научно-истраживачкој делатности издвајају се два периода. У првом се бавилa проучавањем анатомије и морфологије васкуларних, пре свега водених биљака с еколошког аспекта. Касније свој научни рад усмерава у правцу проучавања флористике, таксономије, хорологије, екологије, угрожености и заштите водених биљака, посебно алги раздела Charophyta. Покретaч је и уредник Едиције Флора алги Србије. Коаутор је две књиге ове едиције: Cyanophyta (Бг 1996) и Rhodophyta (Бг 2003). Члан је Одбора за флору и вегетацију САНУ. Формирала је јединствену збирку харофита (преко 2000 узорака), као и колекцију васкуларних биљака, сакупљених на простору СФРЈ, али и донетих с научних екскурзија из Француске, Кине, Аустралије. У знак признања за допринос развоју алгологије, диатомолог З. Левков je новоописаној ендемичној силикатној алги дао име Navicula blazencicii. Била је управник Института за ботанику и ботаничке баште „Јевремовац", те члан редакционог одбора Гласника тога Института и часописа Екологија. Члан Српског биолошког друштва, Друштва еколога Србије, Друштва за биосистематику Србије, стручног друштва OPTIMA, IRGC (International Research Group of Charophytes), Југословенског комитета за међународни програм „Човек и биосфера (MAB)". Заједно с Вером Тутунџић, иницијатор је и оснивач Хидробиолошке секције Српског биолошког друштва. Почасни је члан националног комитета IAD (Интернационалног удружења за истраживање Дунава) Србије и Црне Горе, члан и председник Европског друштва харолога (Group of European Charophytologists – GEC) за период 2007–2009. Носилац је Ордена заслуга за народ са црвеном звездом и других стручних диплома и признања.

ДЕЛА: и Ж. Блаженчић, „Фитоценолошка студија заједница Charetum fragilis Corillion 1957 и Chareto-Nitellopsidetum obtusae ass. nova код Плавнице на Скадарском језеру", Глас Републичког завода заштите природе – Природњачког музеја Титоград, 1983, 16; и В. Ранђеловић, „Chara visianii J. Blaženčić et V. Ranđelović sp. nov (Characeae) from the River Krka (Croatia)", Cryptogamie, Algol., Paris, 1994, 15 (1); Власинско језеро – хидробиолошка студија, Бг 1997; i M. Cvijan, D. Vodeničarov, I. Kirjakov, „Batrachospermum cayennense Montagne ex Kützing, 1849. (Rodophyta), a new species for Europe", Arch. Biol. Sci. Belgrade, 2000, 52 (3); коаутор, „Red Data List of Charophytes in the Balkans", Biodiversity and Conservation, 2006, 15.

Љубинка Ћулафић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)