БИОЕТИКА

БИОЕТИКА (грч. boõ: живот, h&qo": обичај; нарав), област која се бави питањима моралног (етичког) понашања у оквиру природних наука. Примарно се односи на биолошке и медицинске науке, на њихову међусобну повезаност кроз биомедицину, али и на понашање научника и лекара на послу који обављају у својим установама. Б. подразумева да се појединци, установе и струке из одговарајућих области придржавају правила и кодекса који су у цивилизованим земљама Европе и света усвојени током протеклих деценија. Законско озваничење етичких принципа у научно-истраживачком раду, као и у медицинској пракси, достигло је најширу примену последњих двадесетак година, а посебно у време када је наша земља била у најдубљој изолацији. Легислатура која је усвајана у Унеску и Савету Европе прихватана је од десетине земаља које су та правила унеле у своје законе и почеле стриктно да их примењују.

Наша земља је после искључења из УН 1992, поново примљена тек децембра 2001, а чланица Савета Европе постала је априла 2003. Већ октобра 2003. основан је Национални комитет за б. Унескове комисије СЦГ, који је 2006. преименован у Национални комитет за б. Унескове комисије Републике Србије. Етика у науци и технологији, посебно б., јесте подручје где је Унеско успео да наметне платформу која је опште прихваћена у научним круговима и свим агенцијама УН. Међународна декларација о генетским подацима човека усвојена је на 32. Генералној конференцији 2003, а Универзална декларација о биоетици и правима човека прихваћена на 33. и допуњена на 34. заседању Генералне конференције Унеска 2005. и 2007. С друге стране, Савет Европе доноси протеклих десетак и више година своја правила која је објединио у оквиру Конвенције о заштити људских права и биомедицини, донетој у Овиједу (Шпанија) 1997, као и кроз неколико протокола којима се допуњују ова правила, све до 2007. Маја 2005. Србија је постала 30. од 46 земља Савета Европе, која је учлањена са својим Биоетичким комитетом у COMETH, тј. мрежу Националних комитета Савета Европе, која се придржава Конвенције о заштити људских права и биомедицини.

Етички комитети који се оснивају у научним установама и здравственим центрима морају бити независни, вишедисциплинарни, с потпуним приступом при процени научне, технолошке и друштвене оправданости при одобравању предложених пројеката, уз обуку и обавештеност Друштва о питањима б. Човеково достојанство, права и основне слободе морају бити поштовани, с тим да у погледу здравља појединца његов интерес мора бити изнад интереса науке и друштва. Забрањена је било каква дискриминација на бази генетског чиниоца, као и употреба техника којима се одабира пол будућег детета. Клонирање људских бића је такође забрањено. Успостављени су стандарди за манипулисање генетским материјалима човека, засновани на етичким принципима сакупљања, процесовања, чувања и употребе оваквог материјала.

ИЗВОРИ: Cоnvention for the Protection of Human Rights and Dignity..., Council of Europe, Oviedo, Strasbourgh – Paris 1997–2006; International Declaration on Human Genetic Data. UNESCO, Paris 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Биоетика код нас и у свету, Бг 2007.

Драгослав Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)