БИЉАНИ ПЕТАК

БИЉАНИ ПЕТАК (биљни/бељани петак), последњи петак уочи Ђурђевдана (6. мај). Повезан је са анимистичким веровањима и култовима. Веровало се да у ноћи пред тај дан многе биљке стичу посебна лековита својства, те се биље брало још у току ноћи. Убране биљке би се давале стоци на Ђурђевдан и Спасовдан, а неке би се сушиле и чувале за лек. У околини Бољевца брала се прво трава млеч, потом кајмачица, па царичица, а момци и девојке задевали су их за појас да би били вољени. Бабе су скупљале траве попут страшника, копитњака и расковника. У селу Дубока, у пределу Звижда, народ се на Б. п. окупљао испред пећине. Жене су брале биље, а мушкарци уносили дрва у пећину и палили велику ватру. Потом се испред пећине одржавао колективни обед, а после њега забава. У тим крајевима верује се да се на Б. п. појављују и реке понорнице, па се певају посебне песме за призивање воде. Уколико би се појавила, сви би се њоме умивали верујући у њену лековиту снагу. У неким насељима Б. п. је и заветни дан.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1970; М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Бг 1990.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)