БЛАГОВЕШТЕЊЕ

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир код Страгара испод Рудника (отуда „Б. Рудничко"). Скромне архитектуре, основан је крајем XIV в., о чему сведочи слој првобитног живописа. У манастиру је 1615. сахрањен смедеревски митрополит Софоније, чију је гробницу четири године касније обновио митрополит Силвестар. Сачувани ликови показују да је уметник сигуран цртач и надарен колорист који вешто размешта фигуре и сцене. Манастир се први пут помиње у турском попису 1476 (под именом Свети Благовестин), потом 1536. и касније. Обновљен је у првој половини XVII в., када је призидана висока припрата са звоником. У време Бечког рата је опустео, па се 1791. у њега уселио студенички игуман Григорије са братством и обновио га. У њему је Карађорђе 1796. добио опроштај што је наредио да убију његовог оца. У Првом српском устанку био је складиште барута, а 1814. из њега је послана молба руском цару. Немци су 1941. спалили и порушили конаке, али је 1957–1960. обновљен. У конаку је формирана капела Светог арханђела Михаила.

Радомир Милошевић

Манастирска црква посвећена Благовестима састоји се из три спојене целине. Наос с олтарским делом подигнут је на прелазу XIV у XV в., висока припрата са скривницом почетком XVII в., а масиван звоник дозидан је уз припрату 1844. Фрагменти живописа сачувани у припрати и доњим зонама олтара и наоса, који се могу датовати око 1400, сведоче да је манастирска црква подигнута заслугом непознатог ктитора у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Храм је поново осликан током треће и четврте деценије XVII в. Осликавање су извеле две групе сликара од којих је једна осликала олтар и наос, а друга припрату. Њихове фреске уобичајене иконографије, наглашеног цртежа и сувог колорита могле би се сврстати у просечна дела епохе у којој су настале. Иконостас, уобличен средином XIX в., састоји се од разнородних икона. Царске двери настале су почетком XVII в., престоне иконе током четврте деценије XIX в., а репрезентативни крст са Распећем, првобитно намењен некој већој цркви, може се датовати у године око 1600, мада постоје опречна мишљења у погледу времена његовог настанка и атрибуције.

Владимир Џамић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: М. Матић, „Прилози за историју манастира Благовештење код Страгара", Духовна стража, 1933, 3; А. Дероко, Културно наслеђе Србије: тридесет и пет година рада и развоја Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду, 1947–1982, Бг 1982; П. Пајкић, „Иконостас манастира Благовештења Рудничког", Саопштења, 1983, XV; О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Бг 1984; С. Петковић, Благовештење рудничко, Краг. 2004.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)