Прескочи до главног садржаја

БРУСНИЦА

БРУСНИЦА, село на југозападним обронцима планине Рудник. Налази се западно од пута Београд--Чачак, 5 км западно од Горњег Милановца као општинског средишта. Дисперзивног је типа, смештено на 380--580 м н.в. и чине га осам заселака груписаних у три целине. Б. се помиње 1354, а заселак Жарковац 1525. као самостално насеље са седам домова. Једно време било је расељено, а обновљено је у XVIII в. Током обнављања села и у XIX в. становништво се досељавало из Црне Горе, Босне, Херцеговине, Старог Влаха, околине Ужица, с Косова и других крајева. Године 1921. имало је 153 дома и 919 житеља, а 2002. 650 становника, од којих 97,2% Срба. У селу се налази православна црква из 1836. Највећи број активног становништва (90,5%) бави се непољопривредним делатностима, углавном у Горњем Милановцу.

Д. Р. Гатарић

У Б. је цар Стефан Душан издао 10. VIII 1354. повељу којом је манастиру Хиландару потврдио село Лесковљане. Царев боравак у Б. везан је за рат између Србије и Угарске у лето 1354. када су борбе вођене између Београда и Рудника, а угарска војска морала да се повуче пошто су војници умирали „од барског ваздуха". Б. је припадала сложеном средњовековном рударском подручју на Руднику, активном од краја XIII в., с многобројним окнима, топионицама, рударским и трговачким насељима (Рудник, Селца, Сребрница), ковницом новца и царином, које је штитио оближњи утврђени град Островица. Почетком XVI в. уз село је забележен и манастир Пречисте (Богородице) с једним калуђером, који је био ослобођен осталих дажбина осим десетине од онога што је сејао и жњео. Једини приход од 130 акчи убиран је од гајења винове лозе (шире).

Г. Томовић

ИЗВОРИ: А. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI века, II, Чачак 1985; С. Бојанин, „Повеља цара Стефана Душана о даривању села Лесковљане манастиру Хиландару", ССА, Лакташи, 2005, 4.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, II, Бг 1962; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан 1331--1355, Бг 2005.