БРЕСТОВАЧКА БАЊА

БРЕСТОВАЧКА БАЊА, бања у клисурастој долини потока Пујица, притоке Бањске реке, на висини од 385 м. Кроз бању пролази пут Бор (13 км) – Пожаревац. Функционисала је у време Турака, а вероватно и раније. Прве савремене бањске објекте изградили су кнез Милош Обреновић 1835 (конак), кнез Александар Карађорђевић 1856 (резиденцију) и краљ Петар Карађорђевић. Вода се користи за купање, пиће и испирање, а доприноси лечењу од обољења костију, коже, мишића, зглобова и последица повреда. У бањи постоји медицински центар и неколико туристичко–угоститељских објеката. Бањски парк, површине 90 ха, законом је заштићен.

Стеван Станковић

Шеснаест бањских извора термоминералних вода везани су за вулканске стене андезите, а зона истицања се налази на укрштеним раседима у долини Бањске реке. Дубинским бушењем значајније је повећан укупни капацитет и омогућено захватање око 10 л/с. Температура вода појединих појава је 17–41ºC. Просечна минерализација је око 0,5 гр/л, максимално до 0,9 гр/л. Воде су слабо базне, сулфатне, земноалкало-алкалне. Повећан садржај јона сулфата условљен је минералошко-хемијским саставом стена, пре свега услед пиритисаних и сулфидисаних вулканских стена. Веома распрострањени пирит прате и други сулфиди: халкопирит, ковелин, халкозин, молибденит, сфалерит. Радиоактивност вода је ниска, од микрокомпоненти нешто повишен садржај имају јони стронцијума, бакра и цинка.

Зоран Стевановић

ЛИТЕРАТУРА: A. Grubić, Tectonic Map of the Carpathian-Balkan Regions and their Foreland, Beograd 1972; Седиментологија, Бг 1975; С. Станковић, „Туризмолошки приказ Брестовачке бање", Зборник радова Брестовачке бање, Бор 1999.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)