Прескочи до главног садржаја

БЕКОВИЋ, Миодраг

БЕКОВИЋ, Миодраг (Емил Људевит Слука), глумац (Нови Сад, 1884 Приштина, 1915). Након четири разреда гимназије, ступио је у Српско народно позориште 1901. Почетком 1903. прешао је са сестром у групу „Синђелић" у Нишу као аустријски војни бегунац. Афирмисавши се у Нишу као глумац и стекавши углед, ангажован је у Народном позоришту у Београду (1905). Тада је променио име и веру. На сцену НП-а ступио 1906, а редовни члан постао 1911. Живео је боемским животом и неколико пута био отпуштан и опет враћан на посао, до 1912, када је дефинитивно удаљен из НП-а. Улогама које је тумачио сврстао се у ред даровитијих београдских глумаца. Неколико година био је незаменљив уметнички партнер београдске примадоне Маре Таборске. Учествовао је као добровољац Народне одбране у Првом балканском рату. У Београду је остао све до I светског рата, када се као војник болничке чете повукао у изгнанство. При повлачењу умро је од глади и зиме. Остала су сведочанства о његовим улогама Николе (Б. Нушић, Обичан човек), Лабуда (Л. Костић, Гордана), Алфреда Лимберла (К. Карлвајс, Мали људи), Маркиза Силујета (К. Брахфогл, Нарцис), Фредерика (В. Сарду, Фернанда), Вељка (Л. Бранковић Тривунов, Шваља), Рудничанина (Ђ. Јакшић, Станоје Главаш), Свирача (М. И. Расудов, Епидемија), Лакаја (Е. Боздјех, Дипломате), Драганца (П. Данкулов, Црни књаз са Семећа), Радоње (П. П. Његош, Горски вијенац), Митровића (Б. Нушић, Пучина), Ромеа (В. Шекспир, Ромео и Јулија), Лаерта (В. Шекспир, Хамлет), Ремона (А. Бисон, Госпођа Икс), Карла Хајнса (В. Мајерферстер, Стари Хајделберг) и др.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; О. Милановић, Неимари српског позоришта, Бг 1997.

Александар Новаков

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)